Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

"НОВЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ. И ДЕЛИМИЧНЕ ДЕЗОРГАНИЗАЦИЈЕ СТРАНАКА.

ЈЕ

Избори и састанак Скупштине. — Прошла је била већ година дана, од како је последња Скупштина (12. јанугра 1894) закључена. Обарањем Устава од 1888., та је Радикална Скупштина самим тим била ишчезла са јавне позорнице. Од тада су се промениле неке три владе (Симићева, Николајевићева и Христићева). Сем тога, и Устав од 1869, који је ступио у важност од 9. маја 1894., имао је утврђене рокове за сазив Скупштине, после распуштања претходне. Најпосле, ваљало је = формално санкционисати стање, створено повратком Краља Милана у Србију и државним ударом.

Још за свога бављења у Паризу (а по повратку из Бијарица) Краљ је 5. марта т. г. потписао указ: да се на дан 7. априла о.Г. у целој земљи изврше избори народних посланика, а за трогодишњу скуп. периоду 1894, 95 и 96 годину. По списку, који је по том објављен, имало се бирати 180 посланика, а по том могла се наименовати трећина тога броја, т. ј. 60 владиних посланика: свега дакле 240 према Уставу од 1869, читава стотина више, но по Уставу од 1888.

Једва је, дакле, месец дана било до избора. Али земљиште је припремано већ пуну годину и три месеца пре тога. Све што су радикали били створили било је измењено: Савет, Судови, полицијски апарат. Али су за то стајале недарнуте Политичке Странке, Радикална и Либерална, с којима се имало рачунати на биралишту; јер се за Напредну странку знало, да ће она, колико да не стоји, прихватити ситуацију без поговора. Али та добра воља од стране Напредњака, мало би користила влади, ако се оне две друге Странке реше на отпор и уђу у изборе.

И у томе је била ситуација неизвесна за владу, као и за саме ове Странке. Оне и саме нису биле начисто, како да се определе: да ли да уђу у изборе или нег

Ситуацију је ваљало посматрати са два гледишта. начелног и практичног. Докле је са првог, начелног гледишта посматрана ситуација доводила до закључка, да би учествовање на изборима значило и санкционисање државног удара, за обе Странке, које се