Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

286 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

и удави расположење грађана, решеност, која може донети фаталне последице, и које (решености) нема у другим пословима, корисним

по државу. Е : „У таквим приликама — писаше даље „Српска Застава“ бр. 29. од 9. марта, а у чланку „Скупштински избори“ — у таквим

приликама наша Странка добро треба да разуме своје дужности. Оне су, у осталом, разговетно обележене у нашој досадашњој акцији и нико међу нама нема због чега да се двоуми, како ће сад радити, нити је потреба, да осталом јавном мишљењу то остане нејасно, Треба се, пре свега, исцрпно користити правима, које дају закони и не уступити ни за длаку у одбрани грађанских привилегија, које представљају темељ сваке правно уређене државе. Незаконите насртаје ваља одбијати законским средствима и са свом куражи одупирати се реакцији.

„Странка либерална, која је у својој прошлости имала да забележи толика искушења, и која је у свом животу преживела врло озбиљне дане, нипошто не сме ни сада изневерити своје традиције и попустити у своме отпору, у својој служби правилно схваћеним интересима државе и народа... Нека, међутим, наши пријатељи појме значај прилика и нека приђу послу са оном живошћу и истрајношћу, којом су се либерали вазда одликовали у политичким борбама, па онда смо сигурни да ће реакција бити побеђена,..“ |

Са либералне стране изборна девиза је била дакле јасна: на отпор против реакције. Једновремено са овим као више наговештењима, отпуштен је био од стране Главног Одбора, или боље рећи од самог Председништва, без одлуке одбора да се улази у изборе, распис пододборима: да све спреме што за изборе треба.

Тако либерали. Два дана носле појаве предњега чланка у „Српској Застави“, излазе и Радикали, на сличан начин, прво путем чланка кроз „Одјек“ на јавност, са својим мишљењем. „Одјек“ бр. 55. од 11. марта, у чланку „Скупштински избори и њихов значај“, пошто је бацио поглед на непосредну тешку прошлост своју и државну, на дојакошњу пасивност Радик. Странке, нарочито од 9. маја, а свршава са закључком, да се иде на изборе.

„У таквом положају и стању најлакша, ау исто време и најмудрија политика, била би: не ићи нате и такве изборе. Резултат би од такве опозиције био јасан и сигуран.

„Али један део опозиције, Либерали, решили су се да у из. борну агитацију уђу. По каквим су осповима и побудама они то учинили, ми нити знамо, нити хоћемо да испитујемо. Ми само констатујемо тај факт, који је и на одлуку радикалне странке морао дејствовати.

„Уласком Либерала у изборну борбу и Радикална би апстиненција изгубила оно дејство у овом важном питању, у коме игра судбина целе земље, па и њене будућности, коју она треба да има. Учешће две странке, ма и релативно слабе према радикалној “странци, дало би формално изговор онима, који Србији хоће да