Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

988 жив. ЖИВАНОВИЋ

је влада овде и управила свој највећи притисак. Добити поверенике, значи добити и изборе. У општинама су махом већ били људи одани влади. Бли зато опет гласачи су били у већини својој приврженици опозиције. Судари су били неизбежни, јер је рађено с једне стране безобзирно, с друге не мање упорно. Стега и притисак били су достигли свој врхунац у другој половини марта.

То је налазило одјека у листовима опозиције оба крила. Из народа су јављали о свима поступцима власти на штету опозиције. И тако је изборна борба ишла све даље и све жешће.

Но, ко би рекао да ће ускоро наступити необичан обрт. И то услед једне локалне случајности. И где» У либералном Нишу. Чланови либералног Главног Одбора, Авакумовић, Рибарац и још неки, крену се у унутрашњост, да својим личним присуством окураже људе, а и да притврде своје изборне изгледе. Јер, по Уставу се нису могли бирати чиновници, и опозиција, сем адвоката, није могла да уведе представнике интелигенције у Скупштину, као што је то влада путем наименовања могла. Тако су именовани чланови Главног Одбора били 26. марта стигли и у Ниш, ког је дана требао бити и збор, на коме би они говорили. Ниш је важио као место вазда либерално, па је о томе, као што смо напред рекли, и у ова времена зођен и од Краљева и од владе рачун, те су за управника и председника општине, постављени такође либерали. () овоме се нарочито старао Краљ Милан, као и о свима другим користима Ниша, од којих је једна и држање Скупштине тамо, а то је и сад било у изгледу. Било то како му драго, тек на збор сакупљених Нишлија дође и управник Ђ. Генчић, и то дође пре Авакумовића и Рибарца. Његов један говор био је довољан, без претње, да се испразни локал код „Страхињића Бана“. На позив сакупљени либерали на збор, и не сачекају сазиваче из Београда, разиђу се. И кад су после тога ту дошли чланови Глав. Одбора, нађу празну кућу.

То је, поред онога што су и иначе чули од пријатеља дотле, ва њих учинило озбиљно дејство, тако да се, после саветовања, реше: да још одатле обуставе свуколику изборну радњу. Али се нађе за боље, да се телеграфски из Ниша позову чланови Глав. Одбора у Београд, на састанак и договор: шта да се ради» —

98. марта у вече био јеу кући Ј. Авакумовића, тај знаменити састанак Глав. Одбора, коме је суђено било, да се од њега зачне једна и тешка и дуготрајна криза у Либералној Странци, која ју је на читав низ година спутавала и растројавала. Било је на окупу 22 члана одбора, из Београда и из унутрашњости (који су могли доћи).

Постављено је питање: треба ли или не, према добивеном искуству, ићи на изборе, дакле изборну акцију продужити или обуставити 2

Говорили су многи, и сваки према своме убеђењу, или по

ономе што је видео или чуо да власт у народу ради против либе-

рала. Са неким изузетцима, већина је говорила у смислу: да се од-