Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

290 : жив, ЖИВАНОВИЋ

ложају још од 1889. године, тако још више због стално непознатога узрока, који га гони на овај тежак корак, у коме је уједно и једна велика жртва од стране Авакумовића, који је још прошле јесенн све чинио, да се не врати Ристић на чело Странке, па следствено да он остане ту. Сад на један пут он даје оставку, по видимоме само због разилажења у мишљењу, и то онда, кад је већина одборска донела такву одлуку, какву је Председник зачео сам у Нишу! И опет су чланови Главног Одбора постављали себи питање; од куд све овог Неки су мислили, да је то морало доћи отуда, ако је Председнику од Краљева изјављена порука да је за Странку корисно да уђе у изборе, и да је он дао реч Краљевима, да ће је на том путу и подржати, Но у том случају, ваљало би да се то и Одбору, или бар меродавним члановима, поверљиво саопшти. То опет није био случај ни тад, ни после, и остављено је отворено поље свима нагађањима, па и овоме, које наведосмо. Авакумовић је остао при својој оставци. Све молбе чланова, искрено мишљење, да то не чини, нису помогле. И пошто је и други члан Одбора, Св. Тутуновић из Ниша, такође дао писмену оставку уз изјаву: да њега у Одбору негодују „што је пријатељ Краљу Милану“ — и Авакумовић и Тутуновић оставе изненађени Одбор и уредништво, у осталом, мирно и пријатељски се опростивши. За тренут стајаше Одбор у недоумици: шта да отпочне > Председник одступио, први потпредседник отишао тога јутра у Пожаревац, а ваљало је хитати са обнародовањем одлуке, јер, ако се то ускоро не учини, како је Васкрс био домакао, када као и на Велики Петак, штампарије не раде, не би више било ни могућности да се преко листа до најудаљенијих крајева пријатељима достави одлука о неучешћу на изборима. А та се одлука, као пуноважна, и по дубокој оцени свих прилика донесена, није могла више опозвати. Њој је ваљало дати брзо следства.

Но, ту је био потпредседник Дим. Стаменковић, „Мито, заузми место и позови Одбор да настави већање!“ повиче писац о. д. И присутни чланови Одбора, и ако је Председник дао оставку, одлучују, да се путем прогласа у „Српској Застави“ синоћна одлука целој Странци објави и чланови позову да јој следују. Писац о. Д. одмах ту напише проглас Глав. Одбора о неучествовању на изборима на дан 7. априла

„Свима члановима Народне Либералне Странке

„Нађено је за нужно, да Либерална Странка обустави сваки свој рад почет око избора посланика, који се имају извршити 7. априла 0. г.

„Узроке за доношење ове одлуке није нужно наводити, Њих сваки Члан Либералне Странке налази, видим осећау својој најближој околини; а сазнаје их из јавних листова онакве, какви суну целој земљи. Огромне жалбе наших пријатеља коначно су пресудиле и одредиле прваке Странке, да донесу овакву одлуку, која се односи на следеће: