Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

Пт ПЕН и и а ТЕ Мр бе“ + | Ра ша по

НОВЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ | 291

„Да наши чланови, дакле, не бирају поверенике; да повереници, који су изабрани, не чине употребу од својега права и не учествују у бирању посланика; да кандидати напусте своју кандидацију; да грађани по варошима не гласају за посланике,

„Саопштавајући свима члановима ову поруку, изјављује се очекивање и одлучно се тражи: да јој се- сваки члан покорава, и да ће неследовање овој одлуци бити везано са даљим опстанком у Странци. |

„Нека пријатељи Либералне Странке ову одлуку саопште најбржим путем у све општине, да би се једновремено и потпуно извршила.

„28. марта 1895. у Београду“. (Као датум дана доношења одлуке). |

Идућег дана, 30. марта, „Српска Застава“ бр. 38 на челу своме крупним словима донела је овај проглас. У исто време, одмах после прогласа, објављена је и ова обзнана: „Г. Јован Ђ. Авакумовић, досадашњи Председник Главног Одбора, положио је писмену оставку на свој положај, према томе послове Странке прихватило је Потпредседништво Главног Одбора. Овај се акт саопштава свима пријатељима“. У следећем броју 39, „Срп. Заставе“, 1. априла, поред поновљене обзнане о одлуци Глав. Одбора, изашао је и чланак: „Нећемо на биралиште!“ у коме је ближе обележена целокупна тешка ситуација и узроци, који су такву одлуку и диктовали. „Избора у самој ствари неће ни бити!“ говорио је орган Либералне Странке; јер, док се један део опозиције повлачи, са притиска и насиља, који се према другом делу и даље врши, а у корист ишчезавајуће мањине, сада, доиста, све то више нису ни били избори.

Овај прелом, који је у последицама оставио дубока трага у Либер. Странци, био је на висини политичког догађаја, који је повукао за собом истим путем и Радикалну Странку. Сутра дан по објави одлуке Либералног Глав. Одбора — и Главни Одбор Радикалне Странке, 31. марта, депешама одашље налог свима својим пододборима: да не иду на биралиште.

У прогласу, упућеном „Члановима Радикалне Странке“ у „Одјеку“ бр. 72 од 2. априла, констатује се прво: да су депешом 31. марта извештени сви чланови Рад. Странке да обуставе сваки даљи рад око наређених избора; даље се износи: да је смер владин, који се имао изборима постићи, био тај, да се помоћу Народне Скупштине добију погодбе за одржање стања створеног 9. маја пр. год. и да, поред тога, Нар. Скупштина одобри финансијски аранжман, закључен у Паризу 14. дец. 1894 год. Патриотизам је налагао Странци, да тај смер спречи и сачува земљу од нове и крупне недаће, која компромитује и њен углед и њену финансијску снагу и њену државну будућност. За тим проглас прелази на тешкоће на које је опозиција наилазила услед мера, које је влада предузела безобзирно против целе опозиције и против Радикалне Странке.

„Сви предузети путеви и жалбе — наставља радикални проглас