Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

308 жив. ЖИВАНОВИЋ

уставна организација“. Кратко, и готово сувопарно одговорила је Скупштина у својој адреси од 20. нов, на ову важву тачку Прест. Беседе: „Народно ће Представништво прихватити и одобрити предлог о промени Устава“ (ваљда сећајући се и ранијих сличних предлога и намера у истом смислу из средине исте Странке, 1874—1881 које су се увек јалово свршавале). Но потпуности ради, и пошто је у беседи реч о „првом предлогу“ за промену Устава, потсетићемо овде: да је по Уставу од 1869 прописана процедура за измену Устава, којим се прописом наређује, да се у два особена скупшт. сазива морају донети два посебна решења: да се Устав измени или допуни, па се тек онда сазива Велика Нар. Скупштина, која промену, као једино надлежна, коначно и решава.

Ову је адресу по ондашњем обичају, потписала цела Скупштина. За тим се прешло на даљи рад скупштински.

Од предлога, који су постали и закони, од значаја су: Закон о акционарском друштву за сточни трг и оборе (12. нов.) и закон о потпомагању кланичког предузећа (28. нов.). Нарочито је значајан овај други закон, којим је коначно приведен крају један рад, за чији успех имају заслугу у првом реду наши трговци из Београда и унутрашњости.

С тога ћемо се уставити на овом корисном привредном предузећу коме је ресултат била: Кланица на Дунаву испод Београда. У лето ове 1895 Аустро-Угарска је нарочито вршила притисак на српски сточни извоз, затварањем границе за свиње и говеда. Очевидно је свакоме било, да нису ту у питању ветеринарски стварни узроци, јер се строгим прегледима утврдило, да у Србији није било сточних зараза. У толико су више неповољно дејствовале ове забране, које су прешле и у идућу 1896. годину, и изазивало реакцију у нашем јавном мњењу. Тако је дошло, да је на једном збору у Београду, пред спомеником Кнеза Михаила, спаљена аустро-угарска застава, 9, априла, око подне. Последице овога осетили су: управник вароши, командант жандармерије, па и ректор Богословије, јер се нашло, да је на том збору било „највише ђака из Богословије“, како је то објавило „Видело“.

Но далеко је озбиљнији био покрет српских трговаца а под вођством Трговачког Удружења, коме је на челу стајао, као председник, многозаслужни Димитрије Стаменковић. На великом збору трговачком 18. јуна 1895, а под председништвом Стаменковићевим,. буде протестовано против насиља, које врши суседна држава према нашем извозу. Но, сем протеста, збор донесе и другу конкретну одлуку: Избере одбор, који ће као придат Тргов. Удружењу, имати да се побрине о најбољем начину, којим би се осигурао правилан извоз наше стоке и сточних производа, нарочито свиња, које су чешће биле предмет забране, Овоме су ускоро следовали и резултати, Октобра 1. исте 1895. године, био је и други скуп трговаца и свију пријатеља привреде, на ком је скупу утврђено: да се оснује „Друштво за клање и прераду стоке“, на акције, од по 25 динара, како би и сиромашнији људи могли узети учешћа у овом преду-