Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

НАПРЕДНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 309

зећу, које није диктовала корист појединаца, колико родољубива тежња да се дође колико толико до еманципације од суседног притиска. Закон од 28. нов. о.г. дао је само правну основу овом

друштву, а уз то и нужне олакшице, на 10 година, од стране

државе. Кланица на Дунаву са оборима и свима инсталацијама производ је овог покрета, и од тада служи као стална гаранција од забрана. Јер док се забрана односи на живу стоку, закланој се по самом уговору не може стајати на пут за увоз и провоз, и ако је увозна царина знатно већа на заклане браве, но на живе. Знајући, да забране увоза не могу више спречити српски сточни извоз у опште, Аустро-Угарска, од тада ређе прибегава овим неправедним мерама, иако не пропушта сваком приликом кињити српске извознике. Доцније је ова кланица кроз доњи град везана и железницом са станицом београдском, за довоз стоке, жита и др.

Ова је скупштина радила до 20. децембра, па је због празника одложена до 4. јануара нове 1896 године. Рад је ове скупштине прилично плодан. Сем поменутих предлога, она је усвојила и законске предлоге: о утврђењима (16. дец.) и допуне о устројству војске (20. дец.). О слободном прелазу преко мостова, који су, у колико су били државни, давати под закуп и подсећали на средњевековне мере, место чега је заведена уз порез мостарина од 20 пара и „фонд мостарински“, за одржање мостова (потписан 10. јан.). Закон о Богословији (11. јан.) која ће имати девет година школовања, и примање ученика из осн. школе, тако да сву спрему добију под кровом свешт. завода, место по гимназијама. Закон о оправци манастира Жиче (31. јан.) из државне готовине, што сведочи да су у Министарству била два велика историка: Новаковић и Ковачевић, који су у обновљењу споменика из старе боље прошлости, с правом гледали и бољи полет у садашњости. Закон о општинској мерини (31. јан,). О грађењу и експл, тимочке железнице Ниш— Кладово (3. фебр.) Најпосле је Скупштина свршила и буџет за 1896 (пот. 30. јан.) у износу: прихода 63,659.720 дин. а расхода 68,855.606 дин,; дакле са нешто суфицита.

Ова је скупштина за 1895 закључена указом 8. фебруара 1896.

! Пред само њено одлагање била је т,г. 15. дец, и једна министарска промена: за мин, грађевина дошао је пуков. К. Радисављевић, на место Мих. Петковића, који је, уз приличну праску у штампи, пао на питању о набавци вагона. "јад је овај изазвала сама влада, мимо Скупштине.

2 Ваља нам прибележити и једно Законодавно Решење, потлисано 11. фебр. 1896 о оснивању фонда за подизање Академијског Дома Музеја Српске Земље, Раније је основан од проф. природних наука за Јестаственицу, један Одбор за оснивање Музеја Српске Земље, у који би се прибирали сви зоолошки, ботанички, минералошки и палеонтолошки предмети из Србије и Срп. Земаља. Удруживши се са Проф, Удружењем, Одбор је овај имао успеха и скупио приличну сумицу за оснивање Музеја. Но, иницијативом писца ових редова, који је и сам као тад. професор био члан, а по обавештењима добивеним од управника фондова Мате Јовановића, Одбор учини кораке код Скупштине: да се сви застарели фондови при Управи Фондова изузму и уједине у нов фонд за зграду Музеја Срп. Земље, То наллежни прихвате повољно, као и Предс. Скуп. Гарашанин, али се евентуална