Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

310 жив. ЖИВАНОВИЋ

Отишав истог дана у двор, Скупштина се опрости с Краљем. Председник Гарашанин, набрајајући шта је све до сад Скупштина решила (неких 40 закона и решења), узвикнуо је: „И са таквим радом Скупштина данас излази пред суд свога Краље и пред суд своје Отаџбине“. Краљ је одговорио сличним начином и „зато с поносом можете отићи својим кућама, носећи од мене највеђу благодарност на оној збиљи с којом сте све ствари, које су пред вама биле, проучили“.

ЈУ.

Једна промашена краљевска веридба. Дани разних владалачких путовања и посета. Краљ Милан опет на домаку. Година 1896. била је година владалачких путовања и похода. Скоро целе те године или је Краљ Александар путовао на разне стране, са већим или мањим размацима времена, или су страни владаоци долазили у Београд.

У очи св, Николе 1895, славе Обреновића, дошла је по други пут у Београд краљица Наталија, да у Србији проведе зиму. На месец дана по закључењу Скупштине, Краљ с мајком (4. марта) оде у Ниш. У то време најако се говорило о женидби краљевој, и то грчком принцезом Јеленом, ћерком краља Ђорђа. То је била и жеља краља Милана у оно време. Јов. Ристић, који је из много разлога, а ако се не нађе јача прилика, као Намесник нагиња женидби краљевој са једном од трију кћери кнеза црногорског Наколе, причао је писцу о. д. да је Краљ Милан одсудно одбијао овакву комбинацију; али да је женидбу свога сина са грчком принцезом, чији је отац као син данског Краља, орођен са свима еврогским великим дворовима, сматрао као одличну.

Било из озбиљне намере да се предузму кораци за женидбу краљеву са принцезом Јеленом, било да се учини похода атинском двору, а узгред види и кћи краљева, тек буде закључен пут у Атину с пролећа ове 1896. године. Марта 19. изда Краљ прокламацију, и истог дана у вече био је у Солуну, где су га чекала два ађутанта султанова дага поздраве. Но пре одласка у Атину, Краљ је отишао у манастир Хилендар, у св. Гори, где је провео ускршње празнике, дочекан и испраћен лепо од братства манастира св. Саве и св. Симеона, као и од изасланика свију манастира светогорских.

Док се Краљ Александар бавио у Хилендару, убрзан је, по свему судећи, један акт на атинском двору: принцеза Јелена верена је са једним руским великим кнезом. Ишло је на брзу руку, тако, да је верење објављено још за трајања велике недеље! Сва та

употреба Фондова тражила и за Академију и Нар. Библиотеку. Писац ових редова састави и редакцију за предлог законодавног решења, која је у решењу од И. фебруара и остала, Тако је од једном постао фонд од неких 200.000, али који је преузела, за тим, Академија Наука. Од готовине скупљене прилозима, Одбор је основао Музеј Срп. Земље, доцније смештен у Задужбини (кући) Стевче Миханло вића, у улици Милоша Великог у Београду, где је и данас.

и рез рта а пен а вена ===