Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

"НАПРЕДНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 51

журба, доведена у везу са гласовима о намерама да Краљ Александар запроси исту принцезу, одавала је лоше прикривену жељу, да се та намера учини беспредметном. ИМ кад је српски Краљ 27. марта по подне дошао у Атину, он је само још имао да честита верење своје несуђенице. Четири дана провео је Краљ у престоници класичне Грчке, лепо, у осталом, дочекан, и разгледајући старе и нове знаменитости јелинске. На дан !. априла, кренуо се Краљ, преко Патраса, морем натраг за Србију, но преко Крфа и Трста, у строгоме инкогниту као „граф од Рудника“. У Београд је стигао 10. априла, дочекан по обичају на станици. „Краљ је — вели службена кроника — са сваким од господе проговорио по неколико љубазних речи и видело се да је веома задовољан“. Да ли је овим додатком о краљевом задовољству, имало да се маскира евентуално незадовољство, нека остане нерасправљено, ма да су доцнији женидбени догађаји на српском двору, на жалост, потврдили, да је Краљ Александар, по повратку са овог пута био задовољан што га је атинска веридба — мимоишла!

При повратку у Београд, Краљ није затекао своју мајку. Она је, истог дана кад и Краљ за Грчку, 19. марта, отишла из Ниша, и 28. истог мес. била је у Бијарицу.

Таман се Краљ одморио од пута у Атину, а ваљало је спремати дочек за ретка госта у Београду: Кнеза бугарског Фердинанда Кобурга. 25. априла, стигао је Кнез, у пратњи предс. мин. Стојилова и мин. вој. Петрова, у 7 и 20 у вече у Београд и одсео је у двору. После посете кнеза Александра Батенберга с јесени 1880, ово је, после толико година, била друга бугарска посета у Београду и од другог кнеза. По свој прилици ова посета није ништа учинила стварнога у српско-бугарским одношајима, за које се увек говорило да треба да су „братски“ и „пријатељски“, али су се, на делу, показали увек час као индиферентни, час и супротни, да не речемо и непријатељски. Није чудо, пошто између

_ове две посете стоји и један несрећан српско-бугарски рат, а за

тим и бугарска подмуклост.

После месец дана, 24. маја, била је краљица Наталија, у пратњи своје дворске госпође Драге Машин и својега команданта Симоновића, опет у Београду. Чему су се имали приписати ови чести доласци бивше Краљице, није било јасно. Али је светлост на њих бацало у толико више — одсуство бив. Краља Милана. Но, овога пута долазак краљеве мајке био је увод у нове спреме за нова госта. То је био кнез Црне Горе и Брда Никола !.

Још од почетка ове 1896. године, видни су били знаци куртоазије између Србије и Црне Горе, Генерал Милован Р. Павловић (који је т. г. 10. маја постављен и за канцелара краљ. ордена) као нарочити изасланик, однео је кнезу Николи орден Св. Саве 1 степена, којом је приликом кнез, по свом обичају, учинио веома ласкаве манифестације. Томе је следовало одликовање предс. мин. Новаковића Даниловим орденом ! реда. Ово је одликовање спакојако последица закључења трговинске конвенције између Србије