Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

312 | жив. ЖИВАНОВИЋ

и Црне Горе крајем прошле године, и потписане 19. дец. Тим су актом регулисани, и ако скромни тргов. односи међу две српске земље, а на основу највећма повлашћене државе. Свима овим актима следовала је —— у повратку из Москве са крунисања цара Николе [. — и Кнежева посета у Београду, после толико година, од како је на престолу (1860). Дошао је на сам Видовдан, тако, да је присуствовао у Саб. Цркви, помену „изгинулима за веру и отечество“.

Три даља дана (16, 17. и 18. јуна) провођен је Кнез Никола по Београду, како се најлепше могло; чега је год било лепога указано му је са пуно искрености; а за то време вила се на новом дворцу и црногорска застава. Ала је и Кнез гледао да се покаже. То је нарочито учинио у здравици, којом је на свечаном ручку 17 јуна у вече одговорио на здравицу Краља Александра. Здравица је кнежева објављена и много коментарисана и могла се схватити као демонстрација наспрам непријатеља Српства. Наравно старији, бољи позааваоци кнеза Николе, оценили су у њему овога пута старог политичког глумца, какав је он, по потреби, умео да буде.

18. јуна после четири дана, испуњена сваким задовољством, кренуо је, пред вече, кнез Никола у свој завичај, и могао је понети најлепше успомене. И доиста, ниједан владалац није овако дочекан у Србији као гост Краљев. Кнез је се.ограничио на пријем и на виђење разних политичких личности у приликама, које су му се дале, а њих је било доста. Али је ипак учинио два изузетка, оставивши лично своје посетнице у дому Јов. Ристића и Ст, Новаковића, предс. министарства. Ристић му је доставио своју „Диплом, Историју“, која тек беше изашла, а говораше о сри. тур. рату уз учешће и Ц. Горе.

Краљ Александар је дануо мало од ових дочека, прво излетом до Рибарске бање (26. јуна) и на Јастребац. После месец дана, Краљ оде с мајком, својом и њеном свитом, на дуже бављење у Смедерево у свој велики виноград, где је остао све до последњег дана августа. За то време, извршена је једна врста дворске револуције у томе, што је 14. авг. разрешен од дужности првог ађутанта пук. Илија Ћирић, човек Краља Милана и један од првих чињеница у преврату од „првог априла“ 1893. Каквим је интригама подлегао овај особити човек, у широј јавности није продрло, пошто је Ћирић имао све особине правог дворанина и паметна човека: он је увек ћутао и о својим успесима као и о неуспесима и преко његових усана, и после пада у немилост, није прешла ни једна од многих тајни двора, у какве је он био посвећен за оба последња Обреновића, и којих је он највише и то врло интимних, знао. Мемоари Илије Ћирића, кад би их било, били би, несумњиво, једна литерарна знаменитост. |

По повратку из Смедерева, Краљу је ускоро предстојао опет један излет. То је било за отварање „Бердапа“, на дан септембра 1896. У Оршави је већ био Цар Ф. Јозеф, који је прво

а уитн =