Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

НАПРЕДНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 318

лочекао румунскога Краља Карола, а по том српскога Краља Александра, као владаоце Бердапу прибрежних држава. -

Као што знамо из Књ. 1. Србија је за време Краљев. Намесништва одбранила Ђердап на лондонској конференцији 1871. да не падне искључно под власт Аустро-Угарске, већ да се његово прочишћавање сматра као заједничко дело свију прибрежних држава: Аустро-Угарске, Србије, Румуније и Турске, које су све биле прибрежне државе дунавске. Но, после седам година, на Конгресу у Берлину 1878. Аустро-Угарска, која је имала важан утицај на том међународном већу, добије то право сама за се, и од тада, па све до 1896. Угарска влада вршила је у току више година овај значајни технички задатак, који је као свршен у јесен 1896. у присуству три владаоца, предат јавном саобраћају, разуме се под искључном контролом Аустро-Угарске, или боље, саме Угарске. Зна се и то, да рашчишћавање „Ђердапа“ није успешно изведено, и да пловидба по њему, нарочито кроз „канал“ испод Ада-кале, а поред српског села Сипа, није ни мало безопасна са великога пада воде у каналу. Док бродови, који иду низ воду, слете са опасљом брзином низ „канал“ дуг више од километра и по и на случај оштећења крме у каналу иду пропасти на сусрет (што се доцније и десило српском броду „Цар Никола [“) дотле слабије бродове мора да извлачи из канала нарочити брод, што стоји на излазу „канала“ и сам је везан металним конопцем... Па и друга места у горњем „БЊердапу“, нису тако поуздана за безбрижну пловидбу.

30. септембра оставила је Краљица Наталија Београд, и отишла у свој Бијариц.

Као што смо казали, година 1896. била је година владалачких посета у Србији и обратно. На месец дана по свеч. отварању „Ђердапа“, Краљ Александар објави прокламацијом од 15. окт. да опет иде у иностранство, овога пута у походе Краљу румунском у Букурешт, где је и стигао 18. окт., лепо дочекан и испраћен. 21. окт. био је Краљ у Београду.

Значајно је, да је Краљ овај пут предузео, док је у Београду, још од 5. октобра радила Народна Скупштина за ову годину, сазвана указом од 19. септ. | Но то би се још дало и оправдати краткоћом овога пута од Београда до Букурешта. Али ускоро је следовао и други пут, много дужи по трајању. Прокламацијом од 8. нов објављује Краљ Александар да опет иде у иностранство; а у „Срп. Нонинама“ се, приликом испраћаја, констатује: да Крвљ иде у походе „дворовима хабсбуршком и савојском, у Бечу и у Риму“. Краљ је оставио и владу и Скупштину напредњачку да раде сами, ма да је се Скупштина и одлагала нешто мало, од 19. окт. до 16. нов. када је, у одсуству Краља, продужила и радила највећи део свога рада. То је могло значити и као израз његове равнодушности и игнорисања, каква су од стране Обреновића често претходила падовима разних