Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

ул иР

34 жив. ЖИВАНОВИЋ

искреним жељама и саветима. Ја ћу се старати да олржим љубав и предавост мога љубљеног народа, ползујући се вашим примером и вашим саветима.

Ваш благодарни, Александар 1 Краљ Србије

Овај краљев телеграм, у осталом прикладно инспирисан, има и тај значај, што је први јаван акт тринаестогодишњег владаоца, који се, и према својим годинама и по свом повученом положају, који му је само налагао учење, није ни могао ни у шта мешати“.

Но вратимо се још једном поздраву првог Краљевог Намесника. Као што смо напред рекли, он је значајна изјава његова, која далеко премаша једино значај случаја и дана, када је учињена. У њему су погледи првог Намесника на ново доба и ново стање ствари, на дужности Намесништва, Владе и народа, које то ново доба налаже, да би се срећно расправило „замршено наследство“. На догледу тешкоћа, које ће доћи при увођењу новог Устава у живот, а у свежем сећању на немио догађај, који се пре месец дана — 14 и 15. маја т. г. — одиграо у Београду, у нападу и злостављању чланова Напредне Странке“, први намесник у свом поздраву Краљу чини алузије на адресу радикалну управљене, поред осталога употребљава и речи: да се иште „веома смотрен рад, сло-

1 На овом месту узгред буди напоменуто, супротно далеко доцнијим белешкама по листовима и иначе, по којима је Краљ Александар наредио да се загради и обнови Споменик на Крагујевачком друму, подигнут борцима, који су изгинули 1806 при освојењу Београда. На северној страни Споменика стоји доиста урезан натпис: „Обновљен за владе Александра 1 Обреновића У, 1889“. Али то је лично наредио да се обнови први Краљевски Намесник Јов. Ристић. У то време тешко да је Краљ Александар у опште и знао чему сведочи онај споменик. Писцу је сам Ристић говорио са пуно задовољства: „да је он то преко Мин. Грађевина и председника општине наредио, пошто је напуштеност онога Споменика годинама ружан утисак чинила „а онде, вели Ристић, леже гробови наших честитих предака и шумадијских јунака, који су извршили једно велико дело, они су 1806. Београд освојили“. Предео око Споменика, који ранијих година и не беше онако испуњен куНама, био је обично шеталиште Јов. Ристића, са којим је и писац толико пута туда ишао и, тако шетајући се, многе разговоре његове слушао.

2 „1А-ти и 15-ти мај“, постао је сувопаран назив за један и изненадан и немио догађај, који ћемо овде ближе означити. Напредњаци, који су уставну практику, будући толико година на влади, вршили на начин, којим се опширно бави скоро цела претходна Књига П овога дела, сматрали су, с правом, ново доба и обрт који је учињен доношењем новог Устава, а за тим м абдикацијом, као згодан моменат и за своју рехабилитацију. Они се у то време не могу донста похвалити више никаквим успехом у народу. То су довољно посведочили како избори за обичну Скупштину 1887. тако и за Велику 1888., када они управо ишчезаваху као политичка чињеница, Под новим Уставом требаше и то да се обрне на боље. Стога прваци Напредне Странке, преко својега листа „Видела“, које је беспрекидно и даље излазило, објаве, и за дан 14. маја 1889 закажу свој велики партијски збор у Београду, „целом свету на видику“. За збор озај буде изабрана пространа и хладовита башта код т. зв. „Велике Пиваре“, до парка Министарства Финансија. Учињене су велике припреме од стране првака и приређивача, и одзив је пријатеља из унутрашњости био примеран. Странка, која и ако није срећна била са својом политиком, бројала је у своје пријатеље људе у народу често пута знатне, као и