Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

416 жив. ЖИВАНОВИЋ

који слушају, и то безусловно. Тој се улози већ била подвргла и Радикална Странка, то ће чинити и оне, које ће доћи за њом. И у томе је њихов тако незавидан положај. Но, овај „инат“ Радикалима, има за собом инат, безобзирност, и искључност радикалну према свима онима, који имађаху куражи, да не буду Радикали. То се све знало, и на томе се негативном темељу у краљевом двору зидао нови систем, који је нашао својега оваплоћења у новом Министарству др. Владана Ђорђевића, састављеном у вече 11. октобра, после прилично дугих преговора и прављених и разбијаних комбинација. |

Промена од 11. октобра 1897. јесте инаугурисање нове системе. Краљ требаше да буде све а све остало ништа.

Тога је дана и Радикална Влада, као и њене претходнице, припадала већ прошлости. Тај је дан дакле и једна значајна белега у политичко-партијском току ствари у Србији, за владавине Краља Александра сина Миланова. И то је спремано систематски и стално од збачења Намесника, доласка Краља Милана и обарања Устава од 1888. године.

Од „Првог Априла“ 1893. до ове октобарске промене на влади 1897. навршује се четири и по године краљевања Александрова, које доба чини прву половину његове владавине. И колико крупних прелома и промена за ово, релативно кратко време!

Два државна удара (1. априла 1893 и 9. маја 1894) и не мање но седам разних промена Министарстава са најсупротнијим тенденцијама, и сувише јасно обележавају карактер владавине младога, самовољнога Краља.

Како су ти удари и њима следеће промене влада долазиле, изнели смо детаљно и документарно на листовима ове књ. Ш. довде; као и то: да су оне отпочеле већ са првим даном краљевања насилним збачењем легалног Краљевског Намесништва и тадашње Либералне Владе и продужавале се систематски даље, представљајући контраст сваком континуитету и парламентарном реду. Па ипак, у целом том хаосу имало је, као што рекосмо, утврђенога плана, а тај се план састојао у томе: да се уништи стање, створено Уставом од 1888. па и сам тај Устав; да се све врати на линију пре абдикације; и да се дискредитују политичке Странке, које су све биле у незавидном положају, све једно долазиле оне на власт, или биле збацаване с власти. И тај је систем изведен. Докле се владавина Намесништва одликовала одмереношћу и респектовањем парламентарне радикалне већине, коју је оно по абдикацији затекло, и тек после три и по године одржања гади“ калне Странке на управи земље, приступило је — као што већ знамо — Намесништво, по нужди, промени владе (од У. августа 1892) када му је ова наметнута неискреним држањем врховних пред“ ставника Радикалне Странке -— дотле су, за четири и по године владавине Краља Александра, свих седам промена биле преке и бруталне, немотивисане никаквом државном и политичком потре-

ари