Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 4, Друга половина владавине краља Александра I до угашења династије Обреновића : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 19:

/

Али је далеко значајније од овог непромишљеног усклика, оно, што је „Одјек“ у истом броју (200) и чланку даље казао, а на адресу „свих политичких Странака.“

„Основна гледишта, којих смо се овде дотакли — вели сеу органу Радик. Странке — имају ту заједницу, да се она основна гледишта свих политичких Странакау Србији и целог српског народа.

„Патриотска је дужност тих Странака и сваког српског родољуба, да се у садашњим приликама озбиљно сете те заједнице;

а извесно је, да они имају и других заједничких тачака.

„Кад би се успело, да сви скупа станемо на земљиште, које нам је заједничко; кад бисмо сви са заједничког земљишта сложно подвикнули: Ми хоћемо нашега Краља без примеса и засенака! Ми у унутрашњој политици хоћемо повраћај уставнога реда! Ми у спољашњој политици хоћемо ослањање на двојни савез! Кад би се у томе успело, смемо рећи, да би Србија у брзо изашла из ових злосрећних трзавица, а без сумње много брже него кад борба за тај излазак остане на једној Странци, па ма коликом већином она у народу располагала.

„Дај Боже, да ова бачена мисао буде плодно семе, из ког би сазрео плод сталног консолидовања свих политичких прилика у Србији.“

Тешко је се одбранити од оправданог чуђења свакоме оном, ко познаје досадашње узајамно држање Странака у Србији у' опште, а Радикалне на по се, кад прочита ове у истини мудре назоре радикалног органа. Њихова је слаба страна, односно недостатак озбиљности њихова аутора, што такве мисли долазе, пошто се страна, која их истиче, налази бачена са власти.

Да не идемо даље у прошлост, када је Радикална Странка. стално желела за се лавовски део, да се уставимо само на ономе, што је било у току последње, прошле (1896) године. Била је при--

· лика да се прави нови Устав, и како су се понашали Радикали

при томе» Била је прилика, да се по паду Напредњачке владе, образује Коалиционо Министарство из све три Странке, а кад су Напредњаци одбили учешће у томе, онда да се образује заједничко Радикално-Либерално министарство, и како су се и тада понашали радикали» И тада је ваљало желети Краља „без примеса и засенака“, то јест без неодговорног утицаја Краља Милана, па шта видимо Видимо, да тај исти Краљ Милан кумује Радикалном Министарству, не смев доћи у Србију за Напредњака, он долази чим се образовала Радикална влада, која га са свима својим величинама. у влади и ван ње дочекује и испраћа куд год пође, и он Председнику општине беогр., вођи Странке Пашићу стиска руку и довикује му чак и иронично: „до скорог виђења!“ Тада, у пр. год. је такође не само потреба, но и прилика за „повраћај уставнога реда“, па радикали ни главе не освртаху на друге Странке, чија би дружба и заједница само допринела сигурности „повраћаја“. На. против, радикали прихватају и сав постојећи уставни неред, створен: државним ударима. Заштог Без сумње не што би сесами осећали;