Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

зичка немогућност да се води фор– мално ислеђење и непослушни – пи“ смено саслушавају, већ је довољно да се они усмено позову од председника или кметова да се бране за непослушност. Овакав поступак није у противности са чл. 7. Устава, јер се овим чланом само тражи да ce окривљеном пружи могућност | 0дбране, а, не опредељује се да она мо_ ра бити писмена.

Усмена одбрана окривљеног треба |.

да буде саслушана у присуству два сведока — трађанина — да би ce осујетило његово доцније евентуално тврђење како није био позван да се брани.

Ово логично излази и из чл. 111. који прописује да се о овако изреченим казнама мора известити ошштински суд, у року од пет дана, ради њиховог увођења у протокол су_ ђења. Иначе би ова одредба била. бе_ сциљна, јер би се формално ислеђење имало водити у самој општинској – судници.

У овом смислу гласи и 0. К. С. од 3. септембра. 1910. г. Бр. 9506. коју ниже наводимо.

Закон не прописује на који ће на_ чин општински председници и кме· тови извештавати општински суд о _ изреченим пресудама, али је прак– сом уобичајено да се то чини у ви“ду реферата — писменог – извештаe ду — у коме треба кратко навести: а кривицу коју је окривљни – учини; 6 сведоке пред којима = је одбрану дао, и в) казну која је над – њим изречена.

Приликом изрицања ових казни треба увек имати у виду 0. К. С. од 22 фебруара 1907 г. Бр. 1951, која гласи:

„Свака — непослушност према кметовској наредби не повлачи за собом казну из чл. 110 зак. о општинама, већ ову казнену зашти-

ту уживају само оне кметовске

наредбе, које имају ослонца у 3а-

кону о општинама или у другим специјалним законима.“

Одлукама. истог суда објашњено је: а) „За постојање дела из 5 193. К. 3. тражи се да, чиновник противзаконо лиши кога слободе. Те с тога, кад је оптужени, имао законског ослонца у Tad. 5. 41. 109. зак. о општинама, да приватног тужиоца казни са двадесет и четири часа затвора, онда се за постојање дела из 5 123. К. 3. не може навести као разлог то, да тужилац за кривицу, за коју га је оптужени казнио, није саслушан, јер писменог доказа о саслушању тужиочевом не може ни бити, пошто се саслушање и изрицање осуде у овом случају врши усмено, и оптужени = је као кмет, према чл. 111 зак. о општинама, био дужан да о тој осуди само извести општински суд, што је и учинио.“ (Бр. 9506—1910 г.).; 6) „Кад кмет, вршећи месну полицијску власт, отера y гатвор некога који чини неред, онда се на њега не може применити 5 193. К. 3.. пошто овај претпоставља | навалично и противзаконо лишење слободе." (Бр. 1067—1877 г.). Поред наведених дужности, које врше више или мање самостално, кметови су још и чланови отитинског суда (чл. 88 и 104), и као такви учествују у кривичном и грађанCKOM правосуђу и свима другим пословима, који спадају у надлежност ових судова (B. Општине), а по чл. 103. они морају вршити и остале послове, које HM председник општине додели.

По чл. 120, у вези са чл. 38, у случајевима одсуства или болести председника, у дужности та заступа