Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

Кме

ници, који су разрешени по прописима чл. 148 и 149, спадају у изузетке предвиђене чл. 122 — јер он предвиђа % ова разрешења — али би овакво тумачење било скроз погрешно и у противности са чл. 150 — који спео цијално говори о разрешењима по чл. 148 и 149 — тако и са разликом која постоји између ових разрешења, с једне и осталих (по чл. 32, 71, 105 и 121) с друге стране. Док су ова последња последица немања нли Tyбитка законских услова за положај општинског часника, дотле су прва по прописима, Чл. 148 и 149 —— казна за непрописно вршење дужности и т. п. У првим случају разрешени часник не може бити биран дотле док не поврати своју пасивну | бирачку способност — други став чл. 150 односи се само 'на ове случајеве — а. у другом док не прођу три године од дана, разрешења — као што је то изречно речено у првом ставу чл. 150. Несумљиво је, с обзиром на изложено и циљеве разрешења, де је овако и законодавац мислио, али је своју мисао нејасно изразио. Ако би се противно узело испало би, да је законодавац прво донео став први чл. 150 па, та одмах затим поништио ставом другим истог члана, а оваква педоследност апсолутно је искључена. У осталом и сама пракса, Државног Савета; стала, је на гледиште које смо изложили, али је приликом тумачења, одредаба. чл. 150 отишла у другу крајност. Тумачећи овај члан у јед“ ном конкретном случају, Савет је до_ нео ову одлуку: | „По чл. 150. зак. о општинама, не могу бити поново бирани за три тодине од дана разрешења само они часници општински, којп су по одлуци. Државног Савета разререшени од дужности на основу чл. 148 зак. о општинама, али не u часници који су 0д дужности раз-

335

Кол

решени по одлуци општинског од-

бора“. (Бр. 6330 од 18 маја 1910

т. у коментару закона о општина-

ма, од Јосифа. Стојановића).

Пошто се у чл. 150 не чини никаква разлика у погледу начина разрешења општинских часника (председника, подпредседника и кметова) већ се само тражи да они буду разрешени по пропису чл. 148 — и пошто по овом члану, они могу бити разрешени и по одлуци | општинског одбора и по одлуци Државног Савета то и наведена одлука није у складу са, законом нити је у пракси – примљена. =

Према чл. 106: „Државни чиновници у пензији, ако буду изабрани за, председника, подпредседника или кметове, могу се овог избора примити без ичијег одобрења“. (8. Општине).

Ковачи в. Бравари.

Кола. — Краљевом уредбом о начину употребе свих јавних путова, саобраћаја на њима и одржавања околнит места поред истих, од 5 августа. 1912 г., Бр. 8597 — која има силу закона — прописано је:

„Члан 9. Свака, кола, било | са животињском запрегом или моторном вучом, морају се кретати само својом десном половином пута, 0стављајући леву половину – слободну колима, која се крећу у супротном правцу.

На, ужим путовима. празна, кола, и коњаници морају скретати с пута товарним колима, а на угбрдиTIH колима, која силазе низ брдо. Ако је пут много тесан и узан онда лакше натоварена кола морају стати сасвим у страну и пропустити друга у противном правцу теже натоварена долазећа кола.

Ако се у каквом теснацу, где је мимопролажење немогуће, | на-