Полициски речник : Књига друга Ж — Љ
— Кра
ње. Међутим се узима, _ простор може важити при пезатво_ реним уласцима као затворен... Про· стори, који не заузимају извесан део земљишта, не рачунају се овде; исто тако и закључани простори у унутрашњости какве зграде.“
Наведеном законском одредбом још је прописано:
„Под провлачењем или ускака· њем разуме се кад крадљивац · кроз оџак, кров, пенџер или друге отворе, који нису за улазак опредељени, или преко зида или плота уђе и крађу учини, или отворима који нису за улазак одређени послужи се да крађу ~ учини, без да свагда унутра ући мора. Под проваљивањем и обијањем разуме се кад крадљивац на. згради
и у опште огради какав затворен · бивши улазак силом отвори, или
нов улазак начини, или находећи
се отвор распространи да унутра уђе, или такав отвор паправи да · крађу учинити може без да, ради
крађе унутра улази; исто тако кад он у самом здању бивши и овоме на напред казани начин врата, зидове, ходнике или проласке отвори или провали, или ормане, сандуке и друге за храњење ствари одређене затворе обије или отвори и крађу учини."
И за провлачење и за ускакање неопходно је потребно, као што се види из наведеног текста, улажење у зграде или затворене просторе нередовним путем — кроз отворе који нису за улазак одређени (кроз прозор, димњак, кров и т. д.) — а за ускакање још и то, да је ово улажење у вези са пењањем и скакањем.
Одлуком Касац. Суда од 17. септембра, 1902 т. Бр. 6762. објашњено је:
„Крађа учињена провлачењем руке кроз отворени прозор куће
да извесан
Кра није проста већ опасна, без обзира на то што кривац кроз прозор није у кућу и ушао, јер се по 5 224 К. 3. под провлачењем разуме и случај, кад се кривац за крађу послужи отворима, који нису за улазак одређени, ма и не ушао увек унутра.“
По професору Бернеру (стр. 194), проваљивање је насилно отварање зграде или затвореног простора, а по Др. Живановићу (стр. 173) оно је (као и обијање) насилно отклањање препона.
Пошто је за проваљивање, односно обијање, по наведеној законској дефиницији потребна употреба cude (снаге) — („силом отворе“) — TO оно неће постојати у случајевима кад препоне, које спречавају ~ приступ ствари, немају никакве отпорне моћи (незакључана врата).
Као обијање сматра се и отварање, које може бити двојако: насилно (8 224, ст. 3) и „употребљењем кљуqa” (S 994 ст. 1). Није потребно да употребљени кључеви буду само лажни (калаузи и друге направе за отварање) или подешени. (Отварање ће постојати и онда кад су употребљени прави (сопственикови) кључеви до којих је крадљивац дошао противправним путем.
Последњим ставом 5 224 појам опасне крађе из тач. 1 5 223 проширен је и на ормане, сандуке и друге затворе за чување ствари, који се
налазе у дућанима, зградама и зао којима је
твореним просторима, реч у последњем · законском | пропису. „Затвор је — вели
Др. T. Жи-
вановић (стр. 172) — сваки за чу- | вање ствари одређени – простор, који се затвара, било да је он једна самостална покретна ствар, било да је један одвојени део какве зграде или затвореног | простора.
|