Полициски речник : Књига друга Ж — Љ
а
Иви
власти, кад вредност прелази 10
гроша чаршијских, но да се кри-
вац суду пошаље, природно је ода ће суд и судити таква дела.“
4. Крађе воћа или других ствари за јело и пиће, у вредности 10 динара, извршене проваљивањем (обијањем) или ускакањем или провлачењем из зграда или других затворених простора у којима људи не живе, „за сопствено уживање“ — 5 391 0. ст
Другим ставом овог законског прописа наређено је:
„Ако се овакве мале крађе догоде под другим у 5 223 побројаним отежавајућим – околностима, Koje крађу опасном чине, или ако је то учињнео, не за своје сопствено уживање, него из користољубивих намера, да се казни По општим правилима. о крађи.“
5. Крађе електричне струје у вредности испод 200 динара — 391 6.
За иступне крађе прописана je казна, затвора. да 30 дана — 5 391, ст. 1.
Као блаже врсте иступних крађа, сматрају се крађе ствари у вредности до 10 дин., и кажњавају се затвором до три дана. — 5 391 6. ст, П.
Крађе плодова, и ствари, „које ce непосредно појести или попити MOгу“, (без кувања, печења и т. д.), у вредности до 10 дин. и узетих „за сопствено уживање“, извиђају се само по тужби оштећеног — 8 391, ст. Ш. .
За, иступне крађе He mocybyje ce споредна. казна губитка грађанске части — јер је закон за, њих 'не предвиђа — али се, као и за остале врсте крађа, мора досудити казна, полицијског надзора — 5 320 6 у вези са 8 37 в К. 8. (В. Полицијски надзор),
Законом је још прописано:
„5 228, Ако се крадљивац због учињене крађе покајао, и пре
2 MI ка
него што је ико, осим његових домаћих и оних липа која су именована у другом одељку 5 50 Казнителног Законика, дознао, да, је он крађу учинио, из сопственог побуђења покрадено повратио или иначе покраденог сасвим намирио; осим случаја опасне крађе (5 223), да се од казни сасвим поштеди, ако је он нокраденог само од части намирио, суд ће му заслужену казну умаљити. У случајима опасне крађе (5 223) ако је крадљивац покраденог сасвим намирио, да се казни половином оне казне, која боја би га постигла да то није учинио. (8. Олакшавајуће околности.)
5 228. Онај, који је било због простих било због опасних крађа два или њљише српким судовима осуђен, ако после тога поново какву | крађу учини, по издржаној казни може се протерати у друго место, а ако је странац и из Србије (8. Прогонство).
5 234. Крађе и утаје које су супрузи један спрам другог, или претци спрам својих у правој линији потомака учинили, неће се казнити, него ће се просто осудити да украдено или утајено поврате или да накнаде.“
Према одлуци Касац. Суда, од 13 новембра, 1869 год., бр. 2527, као „претци“ имају се сматрати И очух и маћија.
„5 235. Крађа и утаје учињена према осталим сродницима избројаним у другој тачки 5 50, као и према задругару, ранитељу, тутору и васпитатељу, казниће се само на тужбу покреденог, и тужитељ ће моћи до саопштења прве пресуде судске даље суђење зауставити.
И казна, ће много блажија бити, од обичне за крађу и утају прописане казни, и то у случајевима