Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

MAM и

380

опасне крађе (5 223) затвор највише до годину дана, а у другим случајевима затвор највише до четири месеца.“

Одлукама Касационог Суда објаш-

њено је:

а) „Одустанку приватног тужиоца од тужбе има места и код опасних као и код простих крађа, јер се под речју „крађа“ у 5 235. К. 3. по духу тога наређења имају разумети обе врсте крађе, и проста и опасна“ (0. 0. Бр. 12476 1907 год.)

6) Према 5 235 одустанку има места само до саопштење прве пресуде. То пак што је прва пресуда поништена примедбама Ка: сапионог Суда, не може бити разлог, да се сматра као и да не постоји, јер овде није у питању да ли прва пресуда, која је поништена и замењена другом, има какве законске вредности и дејства, већ се при оцени момента до кога може бити одустанка има узети у обзир време изрицања и саопштења прве пресуде, те је према томе без утицаја та околност, да ли је прва пресуда остала у важности или не“ (0. 0, Бр. 1477 — 1911 год.

„5 236. Просте крађе од шегрта, калфи и слугу уопште, који код једног мајстора · или господара служе, учињене спрам господара или кога члана његове фамилије, казниће се само на тужбу господара. Ако шегрти, калфе и слуге уопште један другог покраду, или који члан господареве фамилије њих покраде, тужити се може како господар тако и покрадени...“

Изложене одредбе општег су карактера, и као такве имају се применити и на иступне крађе, у колико нису у противности са прописима, који се на ове односе.

држави. тају: а) Неприкосновеност његове лич- | | ности. виђена је другим одељком ЧЛ. 554 Устава, који гласи:

Краљ. По Уставу од 1908. г. Краљ

(законодавну,

је био, поглавар државе и носилац целокушне државне власти у границама, устава. Видовдански Устаз не Г садржи сву одредбу, власт рашчлањава на њене три основне функције | правну и судску), и одређује: а) да законодавну власт врше Краљ и Народна Скупштина заједнички; 6) да управну власт врши – Краљ | одговорних министара, по одредбама | Устава, и в) да судску власт врше судови у име Краља, закона (чл. 46—48).

већ државну !

преко

а га основу !

„У вршењу све три власти вели Слободан Јовановић (Устав- |

но право Краљевине Стба, Хрвата и Словенаца, стр. 333) — тучест-

вује Краљ, али увек са ограниче- г

ном моћи. Он издаје законе, али заједно са Скупштином; он је шеф управне власти, али не влада не-

посредно, него преко министара“

који одговарају пред Скупштином;

у његово име судови суде, али не

по његовој вољи, него на основу закона. Краљ и Скупштина јесу

врховни органи; нема ни једнога | акта, државне власти, ни законо- | давнога ни управнога ни судскога. | који се на један, или та други начин, не би оснивао на Њиховом | ауторитету“. (8.: Закони, Министри, ·

Народна Скупштина, Судови). Уставом и појединим специјалним ·

Ова неприкосновеност пред-

„Краљева је личност неприкос-. новена. Краљу се не може ништа | у одговорност ставити, нити Краљ |

e

са

законима, дате су Краљевој личнос- | ти извесне привилегије, које Краљу | стварају особени правни положај у Ове привилегије – обухва-