Полициски речник : Књига друга Ж — Љ
Sam
1. Задруга је заједница између више лица. Из израза „више лица“ (5 57) излази, да је број задругара у · погледу максимума неограничен, а у погледу минимума да не може бити мањи од два лица. У овом смислу гласи и О. О. К. С. од : 1.-1908. T. __Бр. 13377, коју ниже наводимо.
Овим законским прописом тражи се још да су задругари ~ пунолетни, али је законодавним тумачењем (указом) од 16. маја 1845. год. В. Бр. 702 објашњено да: „закон у овом погледу не само никаквог противног определења. не чини, но шта више ја– ено изражава, да задружна права и – одношења »њ онде постојати могу, где
нема више пунолетних или ожењених глава као што 5 507 (где је реч о задрузи у смотрену наследствених права и одношења) без сваког призрења на задружна лица опредељује овако: да, је задруга онда, где је смеса заједничког живота и имања.“
Шта више, задруга може постојати и између самих непунолетних лица „ако она по смрти очевој остану у заједници живота и имања, а нарочито ако су она већ толико одрасла да су у стању сама своја добра обрађивати“ (Задружно право по грађанском законику Краљевине Србије од Ж. Перића, стр. 11).
Пошто се у законодавном тумачењу од 16. маја 1845 год. и 55 510, 517 и 520 Гр. 5. помињу само ожењене главе, мушка деца, то излази да Baдружни однос не постоји између мушкихт и женских лица, или измећу самит женских лица.
У пракси је још увек спорно пита~ ње: постоји ли задруга између оца и синоваг
Овде треба разликовати трњ случаја: а) Синови, који живе у заједници са инокосним оцем, малолетни су.
48
San
И теорија и пракса сагласне су, Ja у овом случају нема задруге с обзиром на 5 121. Гр. 3., који регулисава имовински однос између родитеља и деце, и гласи: „Што год деца под родитељском влашћу и њиховим управљањем прибаве, то родитељима, својим прибављају.“
Из овога излази, да деда у овом случају немају права ни на приновак и приплод, јер ово право припада само деци у задрузи по навршетку 15 година живота.
6) Синови, кој живе у заједници са чнокосним оцем, пунолетни су.
Ово питање било је спорно и у теорији и у пракси, али су у последње време и једна и друга у главноме стале на гледиште, да ни у овом случају не постоји задруга између оџа и синова, али да, пунолетним синовима треба признати право на приновак и приплод аналого < Би. Тр. З.
в) Отац је још за живота поделио имање између себе и синова, али је % даље продужио заједнички живот и рад било са свима било са појединима од њих.
Ово питање спорно је у судској пракси. Док је старија јуриспруденција
стајала на гледишту — по мишљењу г. Перића правилном — да у овом случају постоји задруга између оца и синова с којима. је у заједници, (јер су испуњени сви услови за њено постојање: сродство, заједница живота, рада и имања), дотле новија јуриспруденција узима, с обзиром на 55 57 и 507 Гр. 3., да у овим случајевима нема задруге, сем случајева кад је између оца и синова закључен нарочити уговор по извршеној деоби. „Рекапитулишући — вели Г. Перић у цитираном делу (стр.95)