Полициски речник : Књига друга Ж — Љ
·Зад
смрти једнога задругара, кад их је било двојица, измењени и више тога односа наследног нема, већ се _ задружни однос претворио у све“општи ортаклук, без нарочитог уговора, о коме се следствено има судити по одредби гл. 27, части друге Гр. 3... и тиме су сем сва. наследна, права, тога. другог задругара угасила. (Бр 13377/1908.);
6) „Из саме заједнице у којој син са својим оцем живи не може се извести да син има удела у 0чевом имању, јер се по 88 57 и 507. Гр. 5. задруга између родитеља и деце не претпоставља. ма, да они 3аједнички живе. Напротив, према 5 121. Гр. 5., све што син живећи под влашћу или управом родитеља. прибави, то родитељима, својим прибавља, и по томе сам тај заједнички живот не даје деци за живота родитеља право ни на какав део родитељског имања, већ да би могло бити речи о задрузи — која би и деци давала право на извесан део дотичног имања — таква задруга мора бити нарочитим уговором између родитеља, и деце утврђена“. (Бр. 10074/1903 т.):
в) „Кад отац одели своје синове, ша, са својим делом остане код једHOP OJ њих, тим се актом између њега и тога сина не образује задруга, за што је између о њих потребан писмени уговор, већ после његове, очеве, смрти имају и они одељени синови према 5 396 Гр. 3. право наслеђа.“ (Бр. 13732/1907.);
г) „По 55 57 и 507. Гр. 3. под гадругом или задружном кућом разуме се смеса заједничког живота и имања више пунолетних лица самих или Ca, CBOJHM потомством, везаних природним или усвојеним сродством, из чега излази a He
50
Зад
може бити задруге између оца и синова, који живе код оца и на његовом имању као његови потомци. Па кад такав отац изврши деобу, и са својим делом остане у заједници са, неколико синова, а неки се одвоје, онда, по смрти његовој, у погледу на наслеђе његовог дела имају се применити законска, наређења. о наслеђу ван „задруге.“ (0. 0. С. Бр. 5343/1904 т.), и
д) „Кад отац још за свога живота изврши деобу имања између себе и своје пунолетне деце, а по том свој део имања смеша са имањем једнога од својих синова, пређе у његову кућу и са њиме до своје смрти живи и ради смешано имање, онда је по нашем Гр. 5. са утврђењем тих факата доказано и постојање задружног односа између оца и тога сина. Ово схватање јасно се изводи из одредаба SS 57 и 507 Гр. 3., које садрже законску презумцију за заснивање задружних односа између – сродника у томе смислу, што конституисање задружних односа везују једино за факат, да се у конкретном случају стекну ова три елемента: крвно сродство, заједнички живот и рад и смеша имања. Овакво пак схватање налази своје нарочито оправдање у законодавно политичком циљу, који је наш законодавац имао у виду, доносећи горе наведене своје одредбе, а. који се огледа у његовој жељи да оваквој заједници између сродника, која са економског и моралног гледишта, даје највише гарантије за напредак народни, да нарочито повлашћен положај и тиме, што ће олакшати њено оснивање самим фактичким стањем, и без прављења. нарочитог формалног уговора. Овим самим пак
= 3