Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

Зад ДАТА а

могла склопити задруга ~ између два или више сродника који живе инокосно — случај, као што већ знамо, уговорне задруге (5 494 Гр. 3.), осим већ ако они не би пристали на то да имања сасвим помешају, тако да би се знао само идеални али не и материјални део свакога од њих, услов који би, разуме се, могао само отежати образовање уговорних задруга, – што, свакако, законодавац He жели. Затим, у случају деобе већих 3адруга, не би се, између неких од деобничара, могла ~ саставити задруга само зато што је сада, део свакота, од њих и материјално одређен. Ми не видимо разлога да се, само због тога, омета, стварање овакових заједница на, које ваконодавац тако радо гледа. Ово се, у осталом, види и из 5 520 Гр. 3...“ 4. Задруга је заједница – живота. Овај услов за постојање задруге не треба, схватити у буквалном смислу: као заједнички живот у сваком погледу, већ као заједницу рада, обитавање у истом дворишту % свакодневно дружење, које је могућно и поред тога што поједини. брачни парови живе по засебним _ стајама и одвојено обедују – (Задружно право, стр. 99.). „Задруга може постојати — вели г. Џерић у свом делу О постанку и престанку | задруге ~ (Задружно право, 4. део, Београд, 1920.) како у селу тако и у градовима (варошима), ма да је ово последње доста, редак случај. Задруге, махом, јесу сеоске заједнице, што се и историјски да објаснити. Затим, дух индивидуализма више је развијен у градовима него у селима, због чега у градовима, То није чест случај да, рецимо, сино-

ви, по смрти очевој, не само оста, ју неподељени већ још · продуже односно отпочну заједнички жи вот и рад (н. пр. трговину). Али.“ да. би било градске задруге, није | потребно да заједничари баш станују у истој згради ји хране се заједно. И ако је карактер задру- | те у томе да задругари живе тако да, кажемо на комунистички на- | чин, ипак се, чак ни за, постојање задруге у селима, не тражи да. 3а– другари морају баш такав живот међу собом водити. Задруга би би ла и онда ако би задругари не само становали у одвојеним зграда- ма, (то су, махом, тако звани ва- јати у селима, специјално у окру- | Ty Ваљевском) него чак и ако би се одвојено хранили. Главно је да, тима, заједничкога живота, а, та, заједница може бити више или мање тесна. Уосталом, то је фактичко питање, које ће се по потреби у сваком конкретном случају расправити. Ми смо, да, То још додамо, казали раније (в. наш рад о Задружном Праву, књ. 1. стр. 117 и 118) да и сама могућ. | ност становања у задружној кући сачињава заједнички живот, ти ако

у самој ствари, дотични задругар од Te могућности не чини упо- | требу већ живи одвојено (нпр. у | вароши). И када је овако са сеоским задругама, тим пре могло би | то бити у задругама. градским: низ | шта, та чињеница да задругари живе засебно не би сметала да, задруга, градска, постоји само ако су остали услови испуњени, то јест заједница у имању (разуме се да | је претпоставка, да, постоји сродство крвно или грађанско) и раду, и ако нису, изречно створили неку другу врсту заједнице, 'н. Ip. ортаклук.'