Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

_ експедиционе књите, услед чега се

и предаја на овај начин извршена поштанској власти равна оној предаји пошиљке од стране приватнога, лица, која је дата пошти на повратни рецепис, и сматра се да је таква пошиљка., истог дана и у суду примљена“, (Бр. 10264 1908 г.);

6) „Надлежност власти за разматрање одлука нижих власти по изјављеним жалбама, одређена. је самим законима, и стога се не може мењати произвољно или услед незнања жалилаца. Према овоме. власти против чијих се одлука жалбе изјављују, дужне су ове послати надлежним властима за њихово разматрање, заједно са актима, и у оним случајевима кад су погрешно о адресоване Ha друге, ненадлежне власти“. (Бр. 7805/1909. год.).;

в) „Касациони Суд налази: да се жалба, упућена првостепеном суду на пресуду или решење о иступHM делима, како ошптинских, било варошких или сеоских, тако и полицијских власти, има предати и у празничан дан, ако је овај последњи дан рока за жалбу, и да се на те жалбе не може да примени 5 15 кривич. суд. пост., т. ј. да се такве жалбе не могу подносити и првог дана по празнику. (Бр. 3043/1910 т.);

3. Да, је изјављена од лица, која, по закону, имају право на њено изјављивање, (5 258 Кр. С. П.; 55 59, 60, 61, 65, 66, 71, 73, 74, 75, 76, 77, 83 и 87. Гр, С. П.: чл. 63. уредбе о пословном раду у Државном Савету и управним. судовима, итд.

0. К. С. од. 24. јануара, Бр, 658. објашњено је:

„По 55.117 и 358 Гр. С. П. у ве-

1891 г.

S. an

зи са 5 306 Гр. С. П, решење изречено доставља се оним парничарима, о чијем се тражењу и праву као и обавези решавало, и који су као парничне гтранке у дотичнсм спору и суделовали. Према томе,

а по 5 322. Гр. С. П. само такви

парничари могу изјављивати жал-

бу на исто решење, а никако и какво треће лице, о чијем праву суд није ни решавао.“

4 Да је снабдевена шпрописном таксом, ако зак. о так, или решењем Мин, Ф. није ове ослобођена. (чл. 5 и 6 зак. о таксама),

По чл. 15 зак. о таксама, жалбе без таксе, или без довољне таксе, не смеју се примати непосредно, а кад су упућене поштом, имају се завести у протокол и оставити у акта.

Према начелном – објашњењу Генералне Дирекције Посредних Пореза од 16 априла 1921 г, Бр. 5701, све нетаксиране или недовољно таксиране жалбе, примљене поштом, имају се, у смислу чл. 15, ал, 3. зак. о таксама, завести у протокол и оставити у акте, ако су директно упућене властима, које су надлежне за решавање по њима. Ако ли су пак упућене поштом, преко нижих власти, ове су их дужне спровести вишим властима, с 'назначењем да нису довољно или никако таксиране, Више власти, кад приме овакве жалбе имају их оставити у акта, сматрајући да им оне нису ни поднесене.

Н. 0. 0. 0. К. С. од 29 марта 1923 г, Бр. 1974. (Полиција, Бр. 9—10) o6јашњено је:

„1. Незадовољства или – жалбе, потписати од више лица. која, имају засебно интересе у спору, кад за свако лице није плаћена такса по ТБр. 176 зак. о таксама, већ само за. једно или двоје, а за остале не, — треба да се узму у посту-