Полициски речник : Књига трећа М — Ш

, Судског поступка“ , а по чл. 109

— одредбе чл. 88. Устава не вреде „за позивање пред суд и остале власти а извршење судских и административних одлука У приватним npaBим споровима.“

_ „Према чл. 88. Устава — вели _ Слободан Јовановић (Уставно пра во, стр. 181) — посланик не може, без скупштинског овлашћења, бити узет 'ча одговор ни за какву кривицу. Скупштински пословник – протумачио је то тако, да се скупштинско овлашћење тражи само за отварање кривичн. поступка sa посланика; грађански – посту– пак, на против, отварао би се противу њега исто онако као и противу обичних грађана. По при_— ватним споровима, посланик OH — могао бити позван од суда и без скупштинског овлашћења. По тим споровима, шта више, противу њеra би биле допуштене и судске "принудне мере, неизузимајући и притвор дужника. Једанпут започет, грађански поступак имао би да тече противу посланика својим – редовним током. Пословник такође прописује, да скупштинско O-

рицање и извршење новчаних казни противу народних посланика у току судског поступка.“ Овде су се јамачно имале на уму новчане казне које имају за циљ да пар–ничне стране, њихове заступнике, _ сведоке и вештаке натерају Ha покорност и на пристојно понашање према суду. Овде пословик не разликује између грађанског "и кривичног поступка. Дакле, и у кривичном поступку новчане _ казне биле би допуштене противу народног посланика. Разуме се, "противу њега лично кривични поступак не би се могао отворити без скупштинског овлашћења, али

ако би он, по туђој кривици, био уплетен у кривични поступак, на

пр. као адвокат или сведок, на њега би се и без овлашћења скупштинског могле применити | новчане казне. Како стоји са оним посланицима који су чиновнициг Да ли су они заштићени имунитетом од дисциплинских казни по чиновничком законуг У пракси има примера да се _скупштинско овлашћење тражило и за издавање посланика дисциплинском суду. Ми сумњамо о правилности ове праксе. Како је пословник протумачио Устав, – скупштинско овлашћење потребно је само ва казнено-судске мере, а не и за чиновничко-дисциплинске...

Посланички имунитет почиње од дана избора, па траје за све вре- | ме мандата. Посланичким имунитетом заштићени су, дакле, и они посланици чија пуномоћства нису оверена, или који нису положили заклетву. То је једна привилегија јавно правног карактера, дана посланику у његовом службеном својству, — не ради његових личних интереса, него ради интереса саме Скупштине, да њени чланови не би били спречавани тенденциозним оптужбама у, вршењу своје дужности. = Отуда проистичу ове последице: 1. Посланик се не може одрећи имунитета; за његово узимање на одговор, надлежна власт мора тражити овлашћење скупштинско, чак и онда кад би његов властити пристанак већ имала; 2. у случају повреде имунитета, Скупштина је дужна узети посланика у зашти- =

– ту и без његове жалбе.“ o

> # 4 %

Поводом распуштања Скупштине у 1924. г. у пракси је протумачено да посланички мандат, а с њим и