Полициски речник : Књига трећа М — Ш

жаве онима, који се по овом. закону, могу. обележити као насељеници.'

Опште одредбе. Земљишта, која држава даје за насељавање, јесу: а) слободно државно земљиште; 6) "општинске и сеоске земље и утрине у колико ове претичу – преко, стварних потреба дотичних општина и села за испашу и прогон њихове стоке; в) пуста земљишта и земљишта која су власници трајно на_ пустили, и г) земљишта која се па _ вакону за припрему аграрне рефор ме и закону о делимичној експро· пријацији земљишта великих поседа могу издвојити из приватне својине. (чл. 2).

Право на насељавање имају сви грађани Краљевине С. Х. С., који се баве земљорадњом или сеоским занатима, а (немају, у, опште или не мају. у довољној мери _ сопствене земље, као и они који желе обра– ђивати земљу која би им се као на – сељеницима доделила. Без одобрења “Мин. А. Р. и Мин. У. Д. „Страни пак поданици не могу ни купити,

зимати, ни на овима се насељавати.“ (чл. 4).

Свакој породици даје се, за насељавање, најмање о хектара вемо ље, а само у изузетним случајеви“ма — када породица нема више од

"од 50 година — свега 4 хектара: У насељењима у околини градских и привредних центара, може се једној породици дати и мањи број хектара, али не мање од два.

Породичним задругама додељује Ce земљиште на овај начин: а) на старешину задруге 5 хектара; 6) на сваког ожењеног задругара |по 4 хек'тара; в) на неожењене између 1621 године по два хектара, и г) на 'неожењене старије од 91 годину по

· Наб | 96

ни под закуп непокретна имања у-

7 члана а њен старешина има више

Hag

о хектара. Ако су старешине или задругари старији од 50 година, могу добити само по два хектара.

С обзиром на каквоћу земље и породичне прилике насељеника, овим површинама може се додати још 5; хектара, по одобрењу М. А. Р., а породице, које доведу и донесу са собом неопходно потребан инвентар за обрађивање земље добијају још 3. хектара (чл. 5).

За подизање угледних колонија и пољопривредних школа, Мин. А. Р у споразуму са Мин. П. В., може

одобрити до 50 хектара земљишта,“

чланом ; прописано је:

„Главни орган Министарства 3а Аграрну Реформу за Јужне Нове Крајеве, а уз претходни пристанак Министарства, може по извршеном насељавању на тражење васељениково, доделити му од земљишта неподесног ма за какву културу, т. 3. „шумског тла“, још до. = хектара (према величини површине дате му за насељење) под условом да у року од године дана од када му је додељено земљиште исто ношуми с правима и дужностима предвиђеним законом о шумама.

Ако насељеник у поменутом року не пошуми исто, земљиште ће му се одузети.“

Молба за насељавање подноси се Министарству за Аграрну Реформу, преко његовог најближег органа. Она треба да садржи: „1. име старешине и свих чланова породице, пол, године старости, брачно стање и занимање сваког понаособ; 2. колику је површину земље до сада имала та породица; 3. какво и у којој вредности друго покретно и непокретно имање поседује та породица; 4. вредност непокретног имања, коме TO оставља, уз које услове И

*