Полициски речник : Књига трећа М — Ш

пи | фикцију по којој, при

: Нас |

женском, мушки прво наслеђују, па тек онда женски сродници. У, · једном колену, које је позвано да наследи, сродници оставиочеви у "ближем. степену искључују сроднике даљег степена који од њих произлазе (на пр. син унука који "од њега произлази, свога сина; брат свога сина, синовца оставиочевог); међутим ако је ближи сродник, који би имао да наследи, пре оставиоца умро, или би био недостојан или неспособан да наследи, онда део који би он добио, наслеђују његови потомци.'

Право представљања (репрезенотације). По S 395, „Наследство по закону припада најближим сродни-, цима по крви редом „опредеље_ ним' , али је од овог општег правила учињен изузетак у корист потомака умрлог претка, који би по за_кону имао право на наслеђе покој_никово да није умро пре њега. Ови потомца, по изричним законским наређењима (5 9 399—404), представ-

А Пребсси свога. умрлог претка, сту-

пају у овом случају на његово место и добијају од наслеђа онај део; који би он добио да је жив.

_„J1paBo представљања је — вели Андра Ђорђевић (Наследно ı право, Бранич за 1904) — благодејање закона, по коме је потомак, као даљи сродник покојников, 0_ влашћен да, у конкурсу с дру– гим од њега ближим сродницима покојниковим, наследи онај Jeo наслеђа, који би наследио и ње гов умрли предак да је жив у) време примања наслеђа. Или краће: право потомка да у име свога "претка наследи трећег свог срод_ ника, кога би предак наследио да! је жив. Шо Др. Аранђеловићу, право рег | – репрезентације „означава — правну. законском!

· Иае

наслеђивању, даљи сродници оставиочеви представљају свога умрлог (пре оставиоца) претка, ступајући на његово место и добијајући од наследства онај део, који би он добио Да је жив. (Наследно право, стр. 25).

наши стручњаци нису сложни у томе да ли потомци у овом случају, наслеђују по сопственом, властитом праву или по праву умрлог претка, т. 1. по праву представљања.

Док А. Ђорђевић (у наведеном делу) стоји на гледишту да потомци наслеђују по праву представљања, дотле Ж. Перић и Др . Аранђеловић (у наведеним делима) мисле да потомци долазе на наслеђе непосредно, по сопственом праву, а да умрлог претка представљају само! у погледу величине дела | наследства: Ово питање веома је важно, и од његовог правилног решења зависи. у извесним случајевима, и само њихово право на наслеђе.

Ако се усвоји мишљење А. Ђорђевића, мора се, сасвим логично, доћи до закључка, да потомци не могу имати већих права него што их је имао предак кога представљају, а из овога опет излази да они не могу наследити у оним случајевима у којима и њихов предак није имао право на наслеђе (кад је био недостојан или неспособан или од наследства искључен).

По мишљењу Џерића и Аранђеловића, наследничка способност умрлог претка без утицаја је на право његових потомака на наслеђе, јер они наслеђују по свом сопственом праву, а не по праву које је умрли предак на њих пренео.

Услови за право представљања! ови су: а) да није жив предак који се представља; 6) да. је“ пред-