Полициски речник : Књига трећа М — Ш

06

И стални и нарочити одбори бич рају се по листама пропорционалним системом и тајним гласањем: Кандидатску листу могу поднетиј најмање пет посланика. Ако би се све странке сложиле на једну ли . сту, избор се врши акламацијом.

Сваки одбор бира себи председни-, ка и секретара, и води кратак ваписник о своме раду у који се увек морају уписати и имена свих присутних чланова. Председник одбора, објављује време и дневни ред одборских састанака и известилац је, одборски пред скупштином.

Председник и подпредседник скупштине не могу се бирати у, обласне одборе.

Одбор може решавати ако је седници присутна једна половина његових чланова. Пуноважни закљунчци доносе се већином гласова присутних чланова, а ако су гласови подељени, предлог о коме се гла« сало сматра се одбаченим.

У. циљу. објашњења и саветовања одбори имају право да у, своје седнице позивајау великог жупана или, ма ког обласног стручног чиновника.

По завршеном претресу у одбору, председник подноси обласној скупштини извештај и брани га пред њом У случају да постоји мишљење мањине, и она има право одредити свога известиоца, који ће пред скупштину изнети њено мишљење.

На случај да одбор не поднесе извештај у, року, који му је скупштина одредила, нити од ове добије продужење овог рока, приступа се избору новог одбора. (чл. 18—13 Уредбе). :

Чланом 61 закона прописано је:

„Ниједан предлог обласне уречдбе, разумејући и обласни буџет, не може се џретресати докле пред-

139

"| законом. Ова уредба има провизоран

OG

ходно не прође кроз надлежни

скупштински одбор.“

Поступак обласне скупштине. Овај поступак регулисан је већ пометом Уредбом о пословном раду у 0бласној скупштини, а делом и самим

карактер, и важиће дотле док саме обласне скупштине не пропишу, сво- | је пословнике на основу овлашћења, · које им је дато чл. 62. 3. О. Ср. С.

Чланом 45. Уредбе прописано је

„Седнице су обласне скупшти= не јавне, али се оне претварају у тајне, кад то захте велики жу< пан или председни кскупштине,

или пет посланика. У. последња два“ случаја скупштина ће решити хоће ли седница остати тајна или не.

О тајним састанцима скупштин ским водиће се и одвојено чува ти засебан протокол.

Посланици не смеју ником ниш та казивати о предметима, о ко јима се буде саветовало у тајној

седници.

Ако се за ког посланика | до каже да није чувао тајну, скуп штина ће таквог посланика казнити одузимањем дневнице до пет дана или искључењем до три сед: нице, са губитком дневнице за те дане. Овај пропис, у колико се односи,

на тајност скупштићских седница, није у складу са чл. 57 3. О. Ср. С

по коме скупштина може своју сед“ ницу претворити у тајну „ако се тог ме не противи велики жупан.

„По закону — вели Др. Мих Илић (коментар, стр. 198.) — 3 претварање – седнице žy тајну,

потребна је сагласност скупштит. не и великог жупана, пошто ј поред скупштинске одлуке о томе потребан још и његов приста

нак. По уредби, међутим, седница