Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Ола 16 пане, на чијој се територији налазе укинуте јединице или њихови делови, с тим, да надлежност беранског окружног начелства, као прво претпостављене власти над испоставом у Рожају, прими начелник 0круга метохијског, а надлежност Oкруга бело-пољског и пријепољског — начелник округа плеваљског.

3. Полицијских испостава - на. сре ска поглаварства, на чијој се територији налазе.

Решењем 'Мин. У. Д. од 25—Х1926 г. УБр. 47182 укинута су и начелства окружна у Кавадару, КУуманову, Косов. Митровици, Охриду, Тетову и Плевљима, а њихова надлежност пренета на велике жупане. (В Административна подела.

Олакшаване и отежаване околноTE, | Одмеравање казне по нашем казненом законику врши се по прописима 5 5 39 и 40, по којима се казна у сваком конкретном случају одмерава „по величини кривице“, а у границама максимума и минимума законом утврђеним. Као критеријум за ово одмеравање служе, по прави“ лу, олакшаване и отежаване околљности, о којима је реч у гл. У. казн. зак.

1. Олакшаване околности

У % 59. К. 3. набројане су ове олакшаване околности:

1. „ако кривац није разумевао колико зло може изаћи из његовог „дела, и колико ће велико зло њега самога за то постићи.

2. ако. је кривац тешком невољом, или чијим наговором, или преваром, или заповешћу, или

претњом на зло дело наведен. 3. ако је зло дело учинио обузет чувством човечности, или раз-

дражен увредом или другим по-

сз

Ола

ступцима онога, према коме је зло дело учинио.

4. ако се кривац пре учињеног · Дела свагда добро владао, или се из поступања његовог при самом том делу или и после овога виДи, да није сасвим покварен и неваљао човек; а особито

5. ако је чинећи зло дело имао прилику учинити много већу штету, па је сам од своје Воље није учинио, или |

6. ако се сам од своје воље трудио, да из његова дела не изађу · и друга зла, која би могла изаћи, или да поправи учињену штету.

7. ако се сам суду пријави и своју кривицу призна, а могао је

лако утећи или са сакрити, или ~

ако призна своју кривицу пошто се почне ислеђивање, али пре пего се дело његово докаже другим. ЧИМ.“

По тврђењу Др. 'Т. Живановића (Основи кривичног права, општи Део, стр. 337), ово набрајање олакшаваних околности (као и отежаваних у 5 65) није лимитативно, већ је извршено само примера ради да би се судијама примерима објаснило шта се подразумева под Oвим околностима.

Противно овоме, Мих, П. Јовановић у своме чланку Олакшаване и отежаване околностц у кривичним делима (Архив, књ. IX.) и Др. Ду“ шан М. Суботић у своме напису Пројекат. новог казненог законика за нашу државу (Полиција за 1925 г. Бр. 3—4) мишљења су, да ове околности „нису набројане примера ради, већ исцрпно,“ и да судији у њиховом проналажењу нису остављене „одрешене руке.“

На основу олакшавањих околности, казна се може спустити До ми- нимума законом предвиђеног, а у