Полициски речник : Књига трећа М — Ш

коју закон ставља у дужност држаоцима овог оружја у томе је што су дужни пријавити државној власти какво оружје имају (чл. 2). Од овог правила учињен је изузетак за случајеве „када је јавна безбед“ност угрожена.“ У овим случајеви-

ма вели се у чл. 1 „могу полицијске власти по одобрењу Министра Унутрашњих Дела, забранити држање оружја како појединцима, тако и читавим општинама, срезовима, окрузима и областима,“

Правилна примена овог законског – прописа ометена је чл. 1 правилниока Мин. У. Д. за извршење закона о држању и ношењу оружја, који гласи:

„С погледом на стање _ јавне безбедности, а у смислу чл. 1. закона о држању и ношењу 0ружја, нико не може држати ватрено оружје без одобрења Об-

__ ласног Великог Жупана, односно ___ Управника града Београда..““

Ако се упореде ова два законска _ прописа, уочиће се на први потлед, да правилник није у складу, са законом, јер док закон допушта „локалним властима да могу само „у, _ изузетним случајевима“ и по 0· добрењу ~ централне власти (Мин. У. Д.) забрањивати појединачно _ како приватним лицима тако и у_ правним јединицама — држање о_ ружја у кућама, дотле правилник · суспендује ово право локалних влати, дато им законом, и генералише ову забрану на целу земљу, без обзира на „изузетне случајеве.

Министар Унутрашњих Дела моTaO JČ правилником дати локалним властима генерално овлашћење, равуме се под условима који би спадали у изузетне случајеве, да у својим локалним јединицама забра_ He држање оружја без одобрења

надлежне власти, али ни у ком случају није могао“ сам ову Вабрану наређивати, па још и генералисати на целу земљу, јер му закон ни-

је дао ово овлашћење.

Очигледно је, према овоме, да је правилник у овом питању, противан закону, и с тога без законске важности. А ово у таолико пре што у њему није означен законски пропис на основу кога је издат (чл. 94. Устава. )

За пошење оружја потребно. је одобрење великог жупана односно Управника Београда, који га издају по својој дискреционарној власти (ил. 4 и 5 вак. и чл. 2, 10 и П правилника). По чл. 6. закона ова одобрења оружни листови — не могу се из: давати за војничке пушке којима је војска наоружана, а у чл. 12. правилника прописано је:

„Сходно чл. 6. закона, војничким. оружјем сматра се све оно ручно оружје, којим је наша војска наоружана. По смислу истог законског прописа, као војничко оружје има се сматрати и све друго оружје са ефектом равним или бољим од војничког оружја. Као војничко оружје сматрају се и све врсте бомби.

Према томе у невојничко оружје, за које се могу издавати Oружни листови, спадају: све врсте ловачких пушака са једном, две, или три цеви, ловачки карабини, кремењаче и каписларе које се набијају, као и — флобертице испод 6 мм.

Од револвера и аутоматских пиштоља сматрају се невојничким оружјем све врсте истих до калибра 7 мм и са овим закључно.“ Према чл. 14. правилника, „У о

ружје се уопште не убрајају фло-