Полициски речник : Књига трећа М — Ш

бру коју закон ставља у дужност држаоцима овог оружја у томе је што "су дужни пријавити државној влати какво оружје имају (чл. 2). Од овог правила учињен је изузетак за случајеве „када је јавна безбед“ност угрожена.“ У овим случајеви: вели се у чл. 1 „могу полицијске власти по одобрењу Министра Унутрашњих Дела, забранити држање оружја како појединцима, тако и читавим општинама, срезовима, окрузима и областима,“

Правилна примена овог законског прописа ометена је чл. 1 правилника Мин. У. Д. за извршење зако-

на о држању и ношењу оружја, који гласи:

„С погледом на стање _ јавне безбедности, а у смислу чл. 1. закона о држању и ношењу 0ружја, нико не може држати ватрено оружје без одобрења Об___VacHOr Великог Жупана, односно

– Управника града Београда..““

Ако се упореде ова два законска прописа, уочиће се на први потлед, да правилник није у складу, са законом, јер док закон допушта _ локалним властима да могу само „у, изузетним случајевима“ и по O· добрењу ~ централне власти (Мин. У. Д.) забрањивати појединачно _ како приватним лицима тако ни управним јединицама — држање Oужја у кућама, дотле правилник · суспендује ово право локалних власти, дато им законом, и генералише ву забрану на целу земљу, без бзира на „изузетне случајеве.

Министар Унутрашњих Дела моao је правилником дати локалним властима генерално овлашћење, ра"зуме се под условима који би спадали у изузетне случајеве, да у својим локалним јединицама забране држање оружја без „одобрења

188 ~

надлежне власти, али ни у ком случају није могао“ сам ову Вабрану наређивати, па још и генералисати на целу земљу, јер му закон није дао ово овлашћење.

Очигледно је, према овоме, да је правилник у овом питању противан закону, и с тога без законске важности. А ово у таолико пре што у њему није означен законски пропис на основу кога је издат (чл. 94. Устава.)

За пошење оружја потребно. је одобрење великог жупана односно Управника Београда, који га издају по својој дискреционарној власти (чл. 4 и 5 вак. и чл. 2, IO a 11 правилника). По чл. 6. закона ова одобрења оружни листови — не могу се из давати за војничке пушке којима је војска наоружана, а у чл. 12. правилника прописано је:

„Сходно чл. 6. закона, војничким. оружјем сматра се све оно ручно оружје, којим је наша војска наоружана. По смислу истог законског прописа, као војничко оружје има се сматрати и све друго оружје са ефектом равним или бољим од војничког оружја. Као војничко оружје сматрају се и све врсте бомби.

Према томе у невојничко оружје, за које се могу издавати 0оружни листови, спадају: све врсте ловачких пушака са једном, две, или три цеви, ловачки карабини, кремењаче и каписларе које

ce HaOHjajy, Kao H флобертице испод 6 мм. Од револвера и аутоматских

пиштоља сматрају се невојничким оружјем све врсте истих до калибра 7 мм и са овим закључно.“

Према чл. 14. правилника, „У о

ружје се уопште не убрајају фло-