Полициски речник : Књига трећа М — Ш

[TE

жиме трагове (ожиљке), који се јављају као последица новог епидермичног слоја. Трагови ови познају се на отиску по јаснијој и бељој ЛИНИјиИ.

Што се тиче аномалија, оне се ноказују: или у срашћењу два пр ста или у сувишности једног прста (шести прст), или у деформисању, нојединих прстију и т. д.

Помоћу отисака прстију могућно је, али само приближно, одредити хоба старости, а понекад и професију лица које их је оставило. Отисци одраслих већи су по дименБији од отисака деце. Тако исто и међупростори о између папиларних линија много су већи код првих но

код других, и ако је општи облик нацрта увек један исти. Ови међупростори код отисака — стараца

спљоштени су, нејасни и изгледају као излизани, услед чега се и сами отисци једва распознају. Одређивање професије помоћу 0тисака прстију ограничено је свега на неколико случајева. Шваље, кројачи и сви они који упражњавају, сличне занате притежавају на последњим фалантама леве руке (олдносно десне ако су леваци) карактеристичне трагове од убода игала, који се на отиску показују као мале тачке. Понекад су убоди игала толико многобројни и тако чести да потпуно уништавају папиларне линије. У. овим случајевима — отисак нредставља скуп белих и црних тамака. (В. Бертијонаж, Увиђај.) |L Отров. У 9 334. К. 5. прописаBO JE:

„Да се казни у новцу од десет хо тридесет талира или затвором до тридесет дана онај, који отровне ствари и лекове без дозволења полицајне власти држи и продаје,

· Отровне ствари и лекови одузеће

Полициски Pe:HrK

209

отр

се и продати за рачун државне касе. Осим тога ако је он такове ствари продавао, и ако су отуда зла следства произашла, кривац да се преда суду.“

Овај законски пропис, у колико се односи на давање одобрења за. држање и продају отрова, замењен JE Tau. 5. чл. 24:53. УСС Ч, б. 5. и Правилима Мин. Нар. 3. о држању и продаји отрова и отровних ствари по трговинама, од 29 јануара 1921 Т., Ап. Бр. 2751 (Сл. Нов. Бр. 47 и Бр. 90—1921 ),

По наведеном пропису 5. У. с. С. ч. п. 5. отровне лекове могу. продавати само апотекари, а отров и отровне ствари за занате и техничке послове само OHH продавци, „који добију дозволење по Правилима о продаји отрова и отровних ствари,“ a по члану 2. Правилника, „Отрове могу држати само она лица, којима то дозволи Министарство Народног Здравља'' — дакле не полицијска власт.

Члан 21 Правила наређује, да: се сви поступци противни његовим одредбама, кажњавају HO Tau. 925. чл. 74. 5.У. 000 ЧУ. FI. 3., ay1I KAKO y, овом законском пропису није предвиђена нарочита казна за држање и продају отрова без одобрења надлежне власти, а министар нема специјалног овлашћења за мењање смањивање — казне коју закон прописује У S 234. M. 5. тој и ова одредба Правила није у, складу са законом. Према овоме, за територију Краљевине Србије и даље важи 9 354 К. 5., како у погледу предвиђене казне, тако и у погледу предвиђене конфискације отровних лекова и ствари. По чл. 21. Правила, односно по Tau. 25 чл. 24. 3. У. С. С. 4. «п. 5 „имају се кажњавати само оне кривице држаоца и продаваоца отрова и отровних