Полициски речник : Књига трећа М — Ш

да j кривицу из 5 106. К. 5 може учинити само чиновник. По 5 132 К. 3. и лица као што су привре"мени или контрактуални чиновници, практиканти и овима IHOдобни званичници, = општински председници и т. д. уподобљавају се чиновницима, и ако би учинили дело из 5 106. К. 3. подлеже казни прописаној тим законским · прописом, као и указни чиновници.“ (Бр. 2350—1919 г).

3. Подмићивање судија

Овај најтежи случај подмићивања предвиђен је у 5 107. К. 3., који гласи: :

„Судија, који се при суђењу | каквог“ кривичног дела или _каквог грађанског спора и у опште

· судија, судија из реда трговачког, · поротник и вештак, ако би по каквој ствари, у којој врше ову "своју дужност, били подмићени на корист или штету које стране,“ "Радња код овог дела састоји се у принању или захтевању мита, "односно поклона или ма какве коисти, или обећања поклона или ма акве користи, у циљу пресуђења KBOT кривичног дела или грађанЕко ог спора, или каквог спорног инеспорног питања грађанске при"роде, на корист или на штету ма оје стране.

ji Извршиоци овог дела могу бити само судије,

Под судијама се, у смислу OBOF а конског, прописа, подразумевају

! допуштене радње, односно да ли је

државни органи, који су законом овлашћени да суде или решавају предмете о којима је реч у наведеном законском пропису, без обзи- ; ра на њихову титулу. Према томе, | овде спадају и административни органи у колико врше судску власт. (на пр. полиц. чиновници који суде иступна дела).

У погледу кривичне одговорности са судијама су изједначене су дије изабраних судова, поротници, | судије из реда чрговачкоги ве- ' | штаци. |

За постојање овог дела споредна = је ствар да ли је мито примљено ради извршења допуштене или не-

подмићени судија својом – радњом повредио службену дужност – или није.

И код ове врсте подмићивања важе одредбе 5 110 К. 3. о конфискација поклона или мита. (В Др жавни службеници).

Подстрекавање в. сгучешће.

Позакоњење (легитлигција) в. Ванбрачна деца, Усвојење.

Позив в. Недолазак на позив.

"покушај. Према редакторима пројекта српског казн. зак. (од 1910 г), „покушај је делимично остварење кривичног деза, т. j. оства рење само неких аш. не свих обележја кривичног дела“ (Пројекат и мотиви, стр. 190).

По Др. Т. Живановићу, „Покушај кривичног дела (покушано кривично дело) је непроузроковање последице радњом иззршења започетом или довршено.“ (Основи кривич. права, општи део» стр. 266). ·

По 5 41. К. 3. „Покушај злочинства или преступшлења узима се онда, кад ко учини, дело, којим изариење CAO“ ip 7

—