Полициски речник : Књига трећа М — Ш

се на основу те случајности узме, да нема покушаја убиства.“ (Бр. 424—1891); од) „Код покушаних дела:'не може у погледу квалитета нанетих повреда бити једини доказ лекарГП ско мишљење, Оно што је од зна1 чаја, то је, да ли је извиђајем “ прибратим доказима утврђено, да је код оптуженога било намере за убиство, која је објективисана _ радњом или нерадњом оптуженога, услед које је тужилац могао бити убијен. А о томе, код поку_ шаних дела, као што је већ речено, не може послужити као доказ – лекарско мишљење, већ једино 0руђе којим је дело учињено, и о томе се, као унутрашњој вредности доказа, дефинитивна оцена — може добити тек по извиђају на 'претресу.“ (Бр. 531—1913 г.). "Полидија. Реч полиција долази од рчке речи полишеа (романизовано У политиа — полиција), под којом је Аристотело подразумевао ондашњу државну управу оно што ми данас подразумевамо под речи Аожинистрација. У ХУ веку „а по угледу на задатак класичних држава, овим именом названа је целокупна унутрашња државна управа, и то је тако остало све до стварања правних др-

|

= у ХХ веку.

пене оне јавне власти, које "се старају о одржању јавног реда и мира;

мовине, здравља, јавног морала И о извршењу закона. Ово су битне _ дужности полиције, којима се O_ бично придају и многе споредне из

ло често посредним путем закорачава у њихову надлежност, те је с тога немогућно дати прецизну позитивну дефиницију целокупне њене надлежности, већ се ова може. дефинисати само негативно: полиција је надлежна за све оне ствари, које нису нарочито стављене у дужност оругим властима.

Општи карактер полицијске акције састоји се у њеном вршењу помоћу принуосе, која може бити двојака: непосредна џ посредна. Прва се састоји у директном принуђивању непослушног на испуњење извесних законских прописа (принудити некога да узме учешћа у спасавању од поплаве, гашењу пожара и т. д.), а друга у извршењу законом наређених радњи о трошку и на одговорност онога који је био дужан да их изврши (убијање опасне животиње, рушење трошне куће и т. д.). У другу врсту принуде спадају и казне као последица непослушности. Обе ове врсте принуда имају ослонца у позитивном законодавству, али има и таквих случајева у којима полиција мора прибећи принуди и без законског овлашћења. Ово може бити само у ванредним и непредвиђеним случајевима, и у циљу заштите опште заједнице: да би се парирали изненадни и опасни догађаји и у борби са природним силама | (поплавом, земљотресом, ваздухом и тд.) Ово изузетно право, односно дужност полиције да у извесним случајевима дела у циљу заштите друштва и без законског овлашћења ипма свога ослонца у нужној одбрани, · која се мора признати друштву 0нако исто као и појединцима,

Према материји, која улази у обим њеног делања, полиција се дели у две главне гране аоминастра“ тивну (општу, превентивну) и суд“