Полициски речник : Књига трећа М — Ш

вд

вања; то је преображај старих рутина у одређени о експериментални систем, то је замена методе „њушкања/ ; то је Конан Дојл после Габорија; то су микроскопи, реактиви и метрички апарати који замењују разнолике и доста ретке инспирације једнога Видока или једнога Клода; то је, најзад, практична примена научних знања у вођењу истрага, При свем овом-то је само вештина; нема 3азакона ни ошнтих сталних правила, нити ма чега од онога што сачињава и дефинише једну науку, реч је о посебним. случајевима, који се третирају према принципима позајмљеним од Биологије,

Хемије и т. д. Полицијска Техни-

ка несумњиво је вештина, која

од науке позајмљује и искориш-

Бава потребна јој знања.“

По Др. Локару Полицијску Технику треба двојити од Научне Полиције, јер док је прва само једна вештина, дотле друга има више научни карактер, и у тесној је вези са Криминалном _ Антропологијом, Психологијом и Биологијом. Прва има за главни циљ да пронађе из, вршноце кривичних дела, док их | друга изучава са гледишта криминалног-антрополошког, и стога | је сва проткана идејама Ломброзове школе,

Према овоме, Полицијска Техни'ка у ствари је само један део НаучHe Полиције, и може се у кратко дефинисати као примена научних и практичних знања у вођењу истра“га, познавању, истраживању и иден о тификовању злочинаца.

=

Ж Ж Полицијска Техника постала. је, једновремено са Научном Полицијом, крајем прошлог века, под утицајем Ломброзове – Криминалне

240

Пол

Антропологије и Бертијоновог система за идентификовање криваца, који је дефинитивно формиран 1882. год.

Са развитком Криминалне Антропологије, која је последње четврти прошлог века створила читаву геволуцију у научном свету својим новим идејама о злочинцу, злочису и његовим узроцима, осетила се потреба за реформом полиције, као установе која има врло великог утицаја на растење и опадање криминалитета, а са генералисањем Бертијоновог система за идентификацију јавили су се први технички радови у домени полиције, који су се постепено усавршавали и умножавали све до наших дана.

На полицију и њене органе, о чијем професионалном образовању до овог времена нико није водио рачуна — и које је поглавито почивало на рутини — отпочела се одједном обраћати нарочита пажња, која је најзад доспела и у програме међународних конгреса.

Августа месеца 1895 г. одржан је у Линцу шести конгрес међународног удружења за кривично право и на њему је, мимо осталих, изражена и ова жеља:

„Да би се криминални оргапи што боље формирали и припремили за вршење својих (DyHKEHја, желети је да не буду упознати само са текстовима кривичних закона, већ да им се, било путем факултативних курсева за студенте, било путем — специјалних курсева за младе правнике практичаре, даду много пространија и темељнија знања о општим узроцима ~ злочина, — особеностима злочиначког света и о најпрактичнијим и најбољим методама 32 истраживање злочина и примену Казне.“