Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Пол

шљење засновано је искључиво на ф 4. 6 Пол. Ур. који даје право среским начелницима и члановима Управе Града Београда да „могу кад суде о иступима изрицати онолику кгзну, колику би по дотичном закону могао изрећи · општински суд, кад би судио о томе делу.“ Овај законски пропис нема, међутим, никакве везе ca исписаним текстом. За правилно схватање целе ствари потребно је знати ово:

До закона од 17 јануара 1876 г. (Збор. 28, стр. 83), којим је измењен и допуњен 9 4 Пол. Ур. (донет S 4 а) постојала је знатна разлика између општинских, среских и окружних полицијских власти у погледу суђења иступних дела из Ш части К. 3. Прве су могле судити само оне иступе, за које је закон доносио казну до 3 дана затвора или бој до 10 штапа (докле је ова казна постојала) или новчану казну до 2 талира; срески начелници пресуђивали су иступе за које је законом била предвиђена казна AO 12 дана затвора, или бој до 25 штапа, или новчана казна од 2—8 талира, а у надлежност окружних начелстава и Управе Града Београда спадало је пресуђивање – иступних дела, за које је закон одређивао казну до 30 дана затвора, или бој до 30 штана, или у новцу од 8—30 талира.

И среске и окружне полицијске власти имале су још право, по 5 S 320 а и 320 6 К. 3. (измене и допуне од 20—11—1863), да крадљивце осуђују на полицијски надзор од 4 месеца до годину дана, без обзира на вредност крађе.

Законом од 17 јануара 1876 г. дато је право општинским властима (% 4 а, од 1) да могу извиђати и пресуђивати сва иступна дела, из ШП части К. 3., без обзира на велц-

244

Пол

чину казне, док су среске и окружне полицијске власти остале и даље у границама своје старе надлежно“ сти. Овој аномалији учињен је крај законом од 25 јула 1877 г. (Збор. 31, стр. 44) којим је, поред осталог, озакоњен и данашњи S 4 6. Пол. Ур.

Кад се свему овоме дода још и то, да су општински судови законом од 17 јануара 1876 г. — дакле пре доношења 9 4 6 Пол. Ур. већ били задобили право (5 4 а од 1), да, у истој мери као и државне полицијске власти, досуђују полицијски надзор и као споредну казну (5 320 а), онда је очигледно да је мишљење о измени 5 320 а нетачно, и оа оњ пи данас важи У потпуности. Ово, у осталом, у пракси никад није било сумњиво.

Против одлуке општинског суда ; и одбора о стављању под полицијски надзор жалба се подноси среском поглавару, у смислу 5 4 од. 5. Пол, Ур (НО. О. СпИСОШБЕ 1891—1909 г.).

Одлукама Касац. Суда објашњено је

а) „Време проведено у притвору преко издржане казне затвора има се урачунати У. време, за које по пресуди треба осуђеноме према 5 34 и 37 в. К. 3., да тече полицијски надзор и губитак грађанске части,“ (Бр. 3388—1922 г.),

о) „По б 37 в К. 5. одређел но време полицијског надзора почиње тећи од времена издржане или опроштене казне. Према ох воме државне судије погрешиле: су, кад су у диспозитиву горње пресуде, осуђујући оп:уженога. Петра на полицијски надзор пред

чуна. оптуженоме од дана, се над њим почне извршивати,