Полициски речник : Књига трећа М — Ш

кредитом, установљава се овим 3аконом, уз државну потпору, по_ љопривредни кредитни организам _ на задружној основи, који сачињавају: месне и обласне задруге "За пољопривред. кредит, под врховном управом самосталне. ДиРекције за пољопривредни – креДит.“ Задатак је задруга за пољопривредни кредит да дају својим чла· новима кредите за развиће и побољшање пољопривредне производње (земљорадње, сточарства, = во· барства, виноградарства, пчеларства рибарства, живинарства и сваког другог главног занимања пољском привредом, скопчаног са својином земље), и да примају уштеђевине како од чланова тако и од других лица, а могу их оснивати само по· љопривредници који пуноважно располажу својом имовином, и то: и"ли на основи неограничене или на основи ограничене одговорности. У. првом случају, чланови задруге од' говарају за обавезе задругине солидарно целим својим имањем, а у

ђеном сумом, која се предвиђа правилима о оснивању, но која не сме бити мања од десетоструке висине · уписаних удела. (чл. 240).

За пољопривредника, у смислу закона о пољопривредном кредиту, сматрају се: а) они, који живе у, селу, и сами или са својим породицама обрађују земљу, и у главном од ње себе и своје породице издржавају, и O) они, који живе у вароши или варошици ,па сами или са својом породицом обрађују земљу, и у главном од тога себе и своју, породицу падања ју

– Чланом 3. Правилника још је прописано: „Шрема томе нису ИЗИШЛИ из реда пољопривредника:

248

другом уделима и још једном утвр-

а) они, који су се као старешине задруге или породице, или, поједини чланови ових, одали и другим споредним и привременим пословима, као препродаји извозу, кућној индустрији, сушењу шљива, кувању пекмеза, печењу цигаља (опека), возиоштву, (киријању), и т. д. да би за своју задругу, или породицу, која je задржала сва обележја земљорадничког занимања и живи у главном од њега, прибавили више зараде; 6) они, који стално живе на селу као занатлије: терзије, абаџије, ковачи, бојаџије, колари, столари „зидари, рибари и т. д, а имају своје земље и живе у главном од ње, па се поред обрађивања земље баве и занатским пословима.' Лица, која живе на селу а не баве се пољопривредом, могу бити чланови задруга, али се не могу користити кредитом (чл. 4. Правилника). Капитали задруга образују се првенствено уделима њихових чланова. Ови морају гласити на име и могу, се преносити само са одобрењем задруге. Не могу бити мањи од 100 код месних нити од 1000 динара код обласних задруга, а интерес на њих не може бити већи од интереса који дотична задруга плаћа улагачима новца на штедњу.

Задруга се може конституисати тек онда кад буде уплаћена четвртина уписаних удела, али задругари не могу добити кредит пре него уплате пуне. уделе. Код задруга са ограниченом одговорношћу, додељивање кредита врши се с обзиром на број уплаћених улога. |

Капитали задруга могу се повебћати: а) приступањем нових чла-