Полициски речник : Књига трећа М — Ш

па 7 25

Месне вадруге, које не буду примљене или не буду хтеле ступити у чланство обласне задруге, имају се, по истеку шест месеци од дана регистровања, растурити, у смислу чл. 25. Правилника, ако пре овога рока саме не ликвидирају. За ово време не могу повлачити кредит од обласне задруге.

Без одобрења обласне задруге не могу, се из већ постојеће месне задруге издвајати и оснивати | нове месне задруге. Против одлуке о0бласне задруге, којом ускраћује тражено одобрење, жалба се подноси Дирекцији за Пољопривредни КреIHT. Постојеће кредитне организације пољопривредника : = земљораднич-, ке кредитне задруге, сеоске благајне, вересијске задруге, сељачке кредитне кооперативне организације и т. д. које су основане на уделима (а не на акцијама), затим среске припомоћне закладе, не могу бити чланови ни месних ни обласних 3адруга, нити од њих непосредно добијати буди коју врсту ~ кредита. Све ове организације, међутим, могу се, по одлуци својих скупштина, претворити у месне задруге и саобразити закону о пољопривредном кредиту, пошто претходно ликвидирају своје обавезе према централној установи (савезу), чији су чланови.

Обласна задруга односно Дирекција за Пољопривредни Кредит Oвлашћена је, да ову ликвидацију омогућава позајмицом, ако то нађе за сходно, с тим да се издатом позајмицом задужи ново образована месна задруга.

Месне задруге дају својим члановима, и то само оним који су потпуно уплатили своје уделе, краткорочне и средњерочне зајмове. Интерес на ове зајмове мора бити већи од интереса који задруга плаћа

3 | | пољ

својим члановима на уделе, али не сме бити већи од 4 0/ „преко есконт“ · не стопе Народне Банке. Кад задругар узима позајмицу на залогу.

хартија од вредности, стоке – или справа, He може | му | се! цати више. од две тре bane курс-

не вредности хартија, односно куповне цене стоке или справа, а на хипотеку, највише до половине вредности залоге. n Као краткорочни зајмови сматрају се: а) зајмови за обраду земље, набавку, семена, ђубрета, као и daje мови за набавку сточне хране и материјала корисног за негу и лечење усева и стоке; 6) зајмови за сетву, жетву, вршидбу и подмирење других текућих производних трошкова на имању (на пр. исплата надница), и в) зајмови за боље искоришћавање и прераду производње. Ови зајмови дају се на јемство или на залогу државних или државом гарантованих хартија од вредности, по курсу који утврђује Дирекција | за Пољопривредни Кредит, а морају се вратити најдаље у року од. године дана. Средњерочни су зајмови: а) зар мови за набавку стоке, пољопривредних справа и машина; 6) зај мови .за подизање винограда, воћњака „маслињака и т. д., в) зајмови за мање поправке земље исушивањем, дренирањем и т. д., као и ва!“ мање куповине земље у циљу ваокругљивања имања и г) зајмови за подизање мањих пољопривредних зграда, од лакшег материјала, као И за оправку зграда. Ови зајмови дају; А се на јемство, или на залогу др жавних или државом гарантованих, хартија, набављене стоке, CHpaB или на хипотеку, а морају се вра- тити, у једнаким полугодишњим от платама са интересом, најдаље у. рог

ку од 5 година.