Полициски речник : Књига трећа М — Ш

пољ

живину коју у своме добру затече;

отерати у обор, али о томе мора “најдаље за 74 сата известити кмета, који ће даље поступити по закону. У. овом случају пола оборине припада општини, а пола сопственику или чувару, који је стоку у обор Гугнао.'

Није потребно да је стока у овом случају учинила и какву штету. (О. К. С, Бр. 7810—1912).

„Чл. 21. Заклети пољски Uyвар дужан је о свакој крађи или штети на пољским добрима a

e извести општински суд без об-

је. зира: да ли је ухватио онога ко-

~ ји је крађу или штету учинио или није.

Чланом 30. стављено је у, дуж ност општинским судовима, да.за стоку, својих становника поставе потребан број пастира, а по чл. 31. сваки становник дужан је своју стоку, истерати на место које општински суд одреди и предати је општинском пастиру. Појединци могу “само у, ограђеним просторима пу_ знтати на пашу, своју стоку, и у ровом случају не морају је предава; ти пастиру.

Расписом Мин. Нар. Пр. од 19 марта 1886 г., ЗБр. 351, објашњеHO Je: ]

„Упоређујући пропис чл. 2., којим је одређено да иступе против овог закона извиђа и суди општинска власт по | званичној дужности, са чл. 24. где је опет речено, да ће општински судови узимати у поступак суђења око накнаде штете учињене на пољском добру, само на тужбу заинтересованог, — а имајући у виду и оно наређење из тач, 3 чл. 19 истог закона, по коме је оштећени дужан да за осам дана, од

969

TI0M

дана кад му је јављено о учињеној штети, поведе парницу код надлежног суда за накнаду — по свима овим прописима, сва ова радња, која се код општинских судова чини и предузима, односно питања о накнади штете, треба да је одвојена од радње, која се по званичној дужности мора да предузима „односно — питања кривице и односно казне и да се свако овако питање расправља одвојеном засебном пресудом илџ решењем, у коне ће се случају свагда по жалби интересованог Лица, пресуда општинског суГа, изречена о накнади учињене штете моћи слати суду окружнож а пресуда изречена по кривици на Разнатрање надлежној поЛицијској власт.“ (8. Крађе, На“ кнада штете, Повреда ствари).

Помагање в, Саучешће.

Помиловање. – Чланом прописано је:

„краљ има право помиловања.

Он може досуђену казну OIpo-

стити, смањити или ублажити.

Право помиловања по делима кажњивим само по приватној тужби уредиће се законом о поступку судском у кривичним делима.“ Пошто је у овом уставном пропису реч само о досуђеној казни, то је несумњиво да се помиловање може дати само онда кад постоји казна, т. ј. кад пресуда постане извршном, и да се може односити само на опроштај, смањење и ублажење досуђене казне, али не и на кривичноправне · последице изречене осуде.

Према овоме, помиловање од робије и заточења не обухвата и губитак грађанске части из 5 15 К.

50 Устава

Прето радњу

з. (изузев осуда за политичке кри-