Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Поп

в) Процениоци. По У 466 а „При попису биће три пропениоца, који ће пописане ствари одмах процениTH. врши „од људи поштених, имућних и колико је могуће стручних.“ “ Према 5 404 Гр. С .., „При процени узима се да ствар има онолику. вредност, по коју би се она по њеном стању, у време пописа и процене продати могла, а у трећем одељку, овог параграфа прописано је:

„за довољно обезбеђење закон сматра: кад пописане и тако процењене ствари имају један пут и по онолику вредност колико је потраживање које се има да обезбеди (У 845 грађ. законика, по коме покретне ствари вреде као обезбеда за две трећине своје вредности.) | Овим истим законским прописом стављено је у дужност процениоцима да потписују спискове пописаних и процењених ствари, и предвиђена њихова солидарна одговорност за процењену, вредност ствари. | Џри пописивању добара за обез'беђење тражбине треба имати у виду и награду за процениоце, стараоце и заступнике, на коју они по закону, имају право. . Проценилачка дужност обавезна је, осим за лица која су. у државној ои општинској служби. Ова обавезност, санкционисана чл. 31 У. У. 1. С. И. Б., који гласи: |: „Процениоци из 5 466 а и заступници из % 478 Грађан. Суд. Пост. имају, право на дневницу, до Уо динара.

Процениоце који се без оправдања не приме дужности или је не би уредно вршили, казниће извршна власт од 100 до 500 дина-

ра. 7

РА

264

Одређује их власт која попис |.

Стараоце из У 466 6. Грађан. Суд. Пост, који се без оправданог разлога не приме старалачке дужности, казниће извршна власт од 250 до 500 динара.“

Овим законским прописом, као познијим по ностанку, – делимично су измењене и допуњене одредбе Гр. С. П. о којима је реч у овом законском пропису.

Жалбе против одлука извршних власти о казни подносе се претпостављеној власти.

Tr) стараоци. Пописана и процењена добра по правилу се одузимају од дужника и предају на чување нарочито одређеном лицу стараоцу. По изузетку, ово имање и даље остаје у државини дужниковој само у ова два случаја: покретне ствари по пристанку, односно тражењу повериоца, а непокретне кад им вредност, по процени, износи једанпут и по онолико колико износи потраживање које има да се наплати (% 466 6, од. 1).

Стараоца именују поверилац и дужник заједнички, а ако они то не би учинили, или се неби сложили, бира га сама извршна власт, онако исто као и процениоце и издаје му о томе потребно уверење. Мора бити из исте општине одакле је и дужник.

за свој труд старалац добија нарочиту, награду, коју му одређује и исплаћује сама извршна власт; првенствено из новца од имања којим је руковао. Ова награда износи: код имања које доноси приход 150), од чистог прихода, према величини имања, а код имања која не донесе никакав приход 1—3%. Последња награда исплаћује се кад се имање прода или кад старалаштво постане непотребно. i