Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Поп

плодова и користи, (јус фруенди), и право располагања (јус абутенди). Уз ова права долази још и право на све прираштаје (акцесије), као последица прва два права.

Обим овог модификовања. зависи, на првом месту, од тога, да ли су пописате ствари одузете од дужника и предате стараоцу, или су и даље остале у његовој државини, а на другом месту од тога да ли су пописане ствари покретне или непокретне. Ако су пописате ствари, ~ било покретне било непокретне, одузете од дужника, онда он, са губитком материјалне државине, губи у исто доба и могућност да над овим стварима врши своје право – употребе односно прибирања користи које су с њим скопчане, ма да оне и даље остају његова својина, разуме се под теретом пописа, Под овим истим условом, т. ј. под теретом пописа, он има право и на плодове (јус фруенди), које пописане ствари за време трајања пописа донесу. (Б. Залрога).

Дужник такође не губи ни право располагања са подписаним стварима (јус абутенди), и може их чак и отуђити, али ово отуђење нема дејства наспрам поверилаца за чији су рачун оне пописане, нити прибавилац може прибављене ствари добити, пре него што ови повериоци буду измирени.

Много је повољнији положај дужника кад пописане ствари остану, у његовој материјалној државини, јер у овом случају он задржава јус утенди и јус фруенди: на пописаним непокретним стварима у потпуности, а над покретним под теретом пописа.

Што се тиче јус абутенди, разлика се чини према томе да ли

267

ji}

су у питању покретне или непокретне ствари. У. првом _ случају дужник је у могућности да пуноважно отуђи, па чак и прибавиоцу преда пописате ствари без намирења поверилаца, и на овај начин да их лиши залоге, јер повериоци У овом случају (код покретне залоге) немају право следовања на основу кога би се из пописаних ствари могли намирити и на случај њиховог отуђења, онако као што се хипотекарни повериоци намирују из хипотекованог добра, без обзира у. чијим се рукама оно налази у времену наплате дуга. 2 Против дужника, који је отуђио | пописане ствари, поверилац може поднети грађанску, или кривичну тужбу, а сем тога може тражити поништај преноса отуђених ствара, у, смислу, 5 305. а Гр. 5., а под условима које овај законски пропис предвиђа. (8. Превара). пошто пописом непокретних добара поверилац стиче на њима непокретну, залогу (% 469. Гр. С. П.), која је по своме правном дејству равна хипотеци, то он има на овим добрима право следовања (без 00зира у чијим се рукама она нала-. зе. Дужник их и у овом случају може отуђити, али их не може пренети на прибавиоца пре намирења. или без одобрења повериоца. PON 5. Дејство пописа на односе из међу поверилаца дужникових. (; OBOM дејству, говори се у 5 469, који гласи: | „Пописано имање за извршење пресуде постаје од дана пописа закона залога поверитељу, за чи ји је рачун пописана, и преча. је од стављене истога дана интабулације — прибелешке — забране, — али не и обуставе, ако би добио парницу, онај који је O

ставу, ставио.