Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Пра : 2

Rapa

тева и сам циљ казне. Према томе кад јавни правозаступник за дисциплинску кривицу буде кажњен новчаном казном по тач. 2. Š 54. зак. о правозаступ., а осуда има извршну снагу, онда се има приступити егзекутивној наплати ове казне. Не може се, по закону, оставити на вољу правозаступнику да новчану казну на коју је осуђен плати или не, па ако престане с правозаступничким пословима да је не плати.

Смисао је тач. 5. % 63. само тај, да правозаступник не може бити привремено удаљен од правозаступничких послова пре протека два месеца од извршности осуде, а: не да се осуда не може егзекутивним путем наплатити. IIO овом законском пропису извршење пре-, суде има се и у том року предузимати, па ако се и у, колико се не би у томе успело за два месеца, да извршна власт, која је осуду имала извршити, како ce изречно каже у трећем ставу 5 65. зак. о правозаступн. извести министра о томе како би министар наредио уклањање – правозаступника. Рок од два месеца, како се опет изриком у, тач. 5 .зак. о правозаступницима каже, рачуна се „од дана извршне осуде“, што значи, кад је казну, изрекао председник суда, ако за 15 дана не буде жалбе Министру Правде, а ако је министар осуду изречену. од стране председника одобрио, као и кад је сам министар или дисциплински суд казну изрекао, од дана решења министровог или дисциплинског суда, јер су њихове одлуке по % 61 зак. о правозаступницима извршене, а разуме се, да се и ове одлуке, по општем принципу, могу изврши“вати тек кад се осуђеноме саоп-

93 Пра

ште. Жалби Државном Савету, у. овом случају против министровог решења не може бити места.''

7. Престанак права на правозаступништво. По 5 64. право на пра возаступништво престаје: а) кад правозаступник поднесе Мин. Hp. оставку на правозаступништво; 6) кад прими какво јавно звање или предузме другу какву радњу на своје име; в) кад иступи из српског држављанства, и г) услед · осуде дисциплинског суда или услед осуде редовних судова због дела предвиђених у овом законском пропису.

Судским и полицијским властима законом је стављено у, дужност да о сваком оваквом случају, који би се код њих појавио, извештавају, Министра Правде (% 65).

„Под примањем каквог јавног, звања — веле Перић и Аранђеловић (у навед. делу, стр. 112) треба разумети какву службу државну или код кога самоуправног тела, под платом, али службу такву која се не састоји у вршењу, правозаступничких – послова. Према томе, пропис 5 5. зак. о. правозаступницима, да правозаступник не може стојати KOJI каквог друштва или приватних у, служби под платом треба схватити тако да правозаступник, који би се примио да за извесан хонорар врши правозаступнички посао, н. пр. за општину, или какав новчан завод, не би услед тога губио право на правозаступнишетво. Али не би могао остати правозаступник кад би се примио, редимо, да буде управник новча-, ног завода или чиновник. Ни пријем звања хонорарног професора права на правном факултету (%

5. Зак. о Правозаступницима) и-