Полициски речник : Књига трећа М — Ш

из & & 800, 819., 820., 821. и 822 грађ. законика).

Према томе, од она три принципа истакнута у чл. 1. и 21. зак. о накнади штете, закон о јавној безбедности проширио je онај принцип по објекту штете согра-' ниченим бројем објеката и попео до целокупне привреде, имања и личности.

Остали принципи из закона о

накнади штете остали су непромењени. Према свему овоме, дакле, кад је реч о накнади штете, учињене хајдучијом или разбојништвом, чл. 1. закона о накнади штете, ваља разумети у делу, који говори о објектима противправног напада, да није реч о објектима лимитативно означеним, ве5 о објектима, које разуме чл. 13. зак. о јавној безбедности: штету из Грађанског Законика (5 % 800. 819., 820., 821. и 8292).

Тако у том свом првом делу; допуњен чл. 1. зак. о накнади штете чланом 13. зак. о јавној безбедности даје потпуно | јасан смисао даљег разумевања. чл. 1. зак. о накнади штете кад има да се примени на накнаду штете при-

чињене хајдучијом ила разбојништвоМ. Све остало у чл. 1. закона о накнади штете остаје непромењено и (има се безусловно примењивати. И тако, у случају хајдучије или разбојништва накнаду штете има да учини: она општина у чијем је. атару кажњиво дело учињено, ако се кривац не ухвати; ако се кривац ухвати, па се накнада од њега не може да изврши, онда нак_ наду плаћа општина из које је

: кринац; ако је више криваца из)

разних општина, онда солидарно све општине из којих је појеци“ ни кривац.

Путеви и друмови без обзира“ како су категорисани налазе се увек у атару извесне општине. ~

Све остало што се тиче процедуре изналажења штете, суђења!“ и извршења, изражено у чл. 3 —25. Зак. 'о накнади штете важе и за штету хајдучијом и разбој: HHIITBOM.

На основу изложенога Опште Седница Касац. Суда одлучује: Да штету проузроковању помен тим кривичним делима, накнађује она општина у чијем се атару на“ лази место на коме је дело учињено, без обзира које је врсте пут или друм, ако је на путу или дру. лу учињено кривично дело, |

Ова је одлука обавезна sa Onшту Седницу и Одељења Касационог Суда у Ђеограду. (Бр: 10389—1925, г.). 7 Чл. 2. прописано је:

„Ако се између две или више општина породи распра о Наша А где је ово дело учињено, накнада! ће се оштећеном платити из кас: свију тих општина подједнако, ај доцније сви плаћени делови ста виће се на терет оној општини, која се у смислу чл. 5. вак. о оп< штинама огласи за одговорну.“

Процена штете, Према чл. 3 и 5, штету причињену наведеним кривич ним делима процењују на лицу места, под руковођењем државне иследне власти, три вештака, од којих једног бира оштећени, другог заступник (пуномоћник) одговорне рпштине, а трећег ова два вештака. У, случају спора: о месту на коме је дело извршено, све општине бирај; преко својих пуномоћника заједнич ког вештака, а ако се у, избору не!