Полициски речник : Књига трећа М — Ш

i : к |

Нак

кова причињених кривичним делом, као што предвиђа 5 296 Кр. С. П. те се с тога увек има 31стати са' ислеђењем кривице, кад год она стоји. у вези са каквим грађанско правним питањем, од ко га би зависила сама расправа криBule“ (O. О.-С., Бр. 100—1911 TOJL),

г) „У случају да суд нађе да је

дело за које се неко оптужује застарело, у погледу тражења приватног тужиоца има места примени S 296. Кр. С. HH..: (Pp. 10042 1921 T.). „S 297. Кад оштећени тражи накнаду особеном грађанском парницом, он нијг ограничен на оно, што је уз кривично ислеђење тражио, нити на основе којима је то доказивао. Грађанском судији У овом случају не служи за мерило ocnogobaвајућа кривична прсуда.

У 295. Ако се накнада штете тражи особеном грађанском парницом, онда се ово тражење неће решити пре, док се најпре казнимо дело не оконча пресудом или решењем.“

Одлуком Касац. Суда, од 9. 'а-

прила 1907. г., Бр. 4113, објашњеНо је:

„По 6 10. Ћ. 3. онај који је казнимим делом оштећен има право да тражи од кривца накнаду у име исте, не сматрајући хоће ли и каква казна кривца за његово дело постићи. Према томе погрешно је резоновање да се накнада штете може тражити само као последица деликта, кривичног дела, тек пошто се најпре кривично дело оконча пресудом или решењем, и да тражењу накнаде штете од стране тужиоца, који није подигао кривичну тужбу,

83 Hag.

због тога нема места по % 298 Бр. С. П., јер овај законски пропис претпоставља случај, кад постоји кривична тужба по којој де-

Ло није окончано, а не и кад т3-

кве тужбе нема, већ тужилац тражи само накнаду штете путем грађанског спора no S 815 Гр. Зак.“

„5 299. При сваком казнимом

делу редовно ће се ислеђивати и

причињена штета, нарочито то мо-

ра бити у оним случајевима, где“

и сама величина казне зависи од величине штете, и судови ће сваки пут на главни претрес позва-

ти и оштећенога, било да је он

тужбу о томе поднео или да је није поднео.

Оштећени моћи ће акта ислеђења разматрати, и доказивати и кривицу и величину штете.

Оштећени и повређени – могу,

кад год хоће, од свог „приватног потраживања одустати. о и 5 5 306—307. ,

Штета причињена олочИнИМ | делима, преступима и иступима из користољубља и хотимичцим преступима наплаћује се од осуђених без обзира на благодејање из 5 471 Гр, С. 1. (тач. 4. 5 и 6), према тач. 16. Правила Мин. Правде уз овај ваконски пропис.(В, Кривични троше KOBH.)

У грађанском законику под. штетом у опште подразумева се сваки уштрб који неко претрпи на својим правно · заштићеним добрима (имовина, тело, слобода, част, 9 5 300, 822 и 823), а под штетом у имо-

вини — која је у саобраћају нај-

чешћа — подразумева се „како сма-

њивање већ стечене имовиге тако и спречавање будућег зарађивања “ (9

890). ; = : (+