Полициски речник : Књига трећа М — Ш

} }

Hap а

Конституисање. По Уставу и скупштинском Пословнику, конституисање Народне Скупштине обухвата ове радње:

1) Избор. привременог ~ председништва. Ово председништво — које се састоји из председника и 4 секретара — бира се на првом скупштинском састанку сваког сазива, коме председава по годинама најстарији присутни посланик. Секретари се бирају јавно, по његовом предлогу, а привремени председник тајним гласањем већином гласова. Овом приликом сваки посланик има онолико гласова колико има мандата. (чл. 1. и 2. Пословника).

2. Избор Верификлационог Одбора за оверавање посланичких пуномоћстава. Овај одбор, састављен од 21 члана, бира се на другом састанку. Ако све скупштинске групе поднесу заједничку листу, избор се врши акламацијом; у противном тајним гласањем по пропорционалном систему.

Верификациони Одбор надлежан је да изврши претходно оверавање посланичких пуномоћстава која се предају председнику по годинама старости — и да о томе поднесе извештај привременом председнику у року од 7. дана.

Пошто се извештај Верификационог Одбора прочита у скупштинском пленуму, стављају се на претрес и решење у целости они избори, које одборска већина није оспорила. Дебата о њима може да траје највише један дан. После овога приступа се претресу одборског извештаја о оспореним ~ мандатима, који може трајати најдуже о дана. По свршеном претресу Скупштина може оснажити избор WH га уништити, или одгодити одлуку о њему, и наредити да се учини по-

Нар

требан извиђај, али се ово питање мора решити најдаље у року од три месеца.

На место посланика, где је избор поништен, Скупштина одлучује да се са његове кандидатске листе ако ова није исцрпена позове за посланика први по реду кандидат. Ако је ова листа исцрпена, или ако је поништен избор у целој · изборној јединици, имају се Изер шити накнадни избори.

Сваки посланик има право, док му избор не буде поништен, присуствовати и решавати у седницама Скупштине, али не може гласати о свом избору (чл. 76. Устава и чл. 4—6. Пословника). ;

Прегледање и оверавање посла ничких пуномоћстава састоји се | испитивању законитости _ изборних радњи. Испитујући ову законитост, Скупштина може констатовати две врсте неправилности односно незаконитости: — субјективне — кад је за посланика изабрано лице које по закону не може бити народни по сланик, и објективне — ако избор није извршен онако како закон прописује. Због субјективних неправилности избор се мора увек поништити, а због објективних он се ништи само у оним случајевима, кад су оне биле од утицаја на резултат избора, што Скупштина оцењује по слободном уверењу, „,као једна из борна порота,“ (Уставно право, стр 169).

3. Полагање заклетве. По чл. 74 Устава, „Сви народни посланици полажу заклетву, да ће Устав верно чувати, а по чл. 9. Пословника ова. заклетва полаже се у присуству председника Народне Скупштине одмах по свршеном прегледу и оверавању, пуномоћстава. Њен текст гла-

си: