Полициски речник : Књига трећа М — Ш

Han

конституисана а неотворена, не може почети рад, исто онако, као ни једна Скупштина неконституисана. (Уставно право, стр. 17).

Надлежност и права Народне Скупштине. Уставом су предвиђене ове надлежности и ова права Нареза, Скупштине:

Суделовање у законодавној власти: CO х власт врше Краљ и Народна Скупштина _ заједнички (чл. 46) (8. Закона).

2. Одобравање државног буџета, пореза, дажбина у опште и зајмова (чл. 113—115). В. Буџети.

4. Решавање о објављивању рата (чл. 51); |

Давање одобрења да Краљ може бити поглавар и друге државе (чл. 53);

6. Давање одобрења да Краљ може себи одредити наследника из побочне линије у случају кад нема мушког потомства (чл. 56);

7. Одлучивање о образовању и. престанку намесништва, и бирање намесника (чл. 60, 61, 66);

5. Одобравање међународних уговора (чл. 79);

9. Право анкете и истраге у изборним и чисто административним питањима (чл. 81);

10. Одлучивање о издавању својих чланова властима за улитене кривице (чл. 88);

11. Оптуживање министара за повреду Устава и закона, учињену у службеној дужности, и одобравање да се осуђени министри могу амнестирати (чл. 50 и 91);

17. Стављање ван снаге уредаба управних власти (чл. 99).

15. Бирање чланова Државног Са-

вета и Главне Контроле (чл. 103 | MH 1185

87

Нар

14. Решавање о изменама или допунама Устава (чл. 125),

15. Одлучивање о привременом су. спендовању права удруживања, 360ра и договора; слободе кретања; неповредности стана, писама и телефонских саопштења у случајевима рата, опште мобилизације или оружане побуне, као и о ограничењу слободе штампе за ово време. (чл. 127).

Одбори Народне Скупштине. За проучавање предлога и других пред мета скупштинског рада, Народна Скупштина бира посебне – одборе: · сталнг или нарочите. Стални су: за конодавни – верификациони, – одбор шефова група, административни, инунитетски, одбор за молбе и жал“ бе и финансијски. Ови одбори тра- ју за све време једне скупштинске периоде, са изузетком – финансијског, који се бира сваког редовног сазива. Нарочити одбори бирају се за проучавање законских предлога, које подноси Влада или народни посланици, као и за проучавање других предмета за које Народна Скупштина нађе да их треба упутити у) нарочити одбор. Ови одбори трају : док не сврше посао.

И стални и нарочити одбори ви рају се по листама пропорционал- | ним системом и тајним гласањем. Кандидатску листу могу ~ поднети најмање шест посланика. Ако би са све странке сагласиле на једну ли сту, избор се врши акламацијом.

Сваки одбор бира себи председника, подпредседника и секретара, и води кратак записник о своме раду. Одбор може решавати ако је присутна једна трећина његових чланова. Пуноважни закључци доносе се већином присутних чланова. Одборским седницама може присуствовати сваки народни посланик, али са-