Полициски речник : Књига трећа М — Ш

| чл. 85. Устава, Народна Скупштина може пуноважно решавати је на седници присутна једна бина свих посланика. Овај број, је неопходно потребан да би могло бити скупштинске – седнице, назива се кворум, и утврђује се према законском броју посланика. -

Гласање у Народној Скупштини бива: а) седањем и устајањем; 6) оименично, и в) тајно. Први начин гласања нормалан је и употребљује се у свима случајевима за које Уставом или Пословником није друкчије наређено. Поименично гласање мора се употребити: а) кад је гласање устајањем и седањем дало МЊИВ резултат, и 6) кад треба ласати о једном законском преду било у начелу било у целости. Тајним гласањем бирају се: скупштинско – Председништво, _ одбори, државни саветници и чланови Главе Контроле. Глас се може дати са_ мо лично.

За пуноважни закључак потребна je већина гласова присутних члано“ва. На случај равне поделе гласова, предлог о коме се гласало сматра се за одбачен. За решавање законских предлога потеклих од Народскупштине односно измене Ус-

ава, потребна је већина од три петине укупног броја народних по-

Ре

H HKa.

резултат гласања објављује преддник у скупштинској седници, и важи као скупштинска – одлука т. 80 и 126 Устава, и чл. 8895 Пословника).

За претрес интерпелација одре-

ђује се нарочити дан у недељи четвртак ако Скупштина друкчије

не реши — а по свршетку буџета може се, ако је потребно — одредити за ово још један дан. У погледу трајања и броја говорника, претрес о интерпелацији води ce као специјални претрес законског предлога. Седница се не може 32кључити пре но што се доврши претрес започете интерпелације, а одлука њена, којом се овај претрес завршује и прелази на дневни ред, може бити проста или образложена (мотивисана). Ако је предложен прост прелаз на дневни ред, на који

и министар пристаје, онда се овај

предлог ставља на гласање пре свију мотивисаних. Блада има право да изјави који ће од предложених предлога примити као довољан израз скупштинског поверења према њој, и у овом случају о томе “се предмету гласа пре свију осталих. Ако је предложени прост прелаз на дневни ред одбачен, прелази се на гласање о мотивисаним предлозима по реду њиховог подношења. У случајевима кад није предложен никакав прелаз на дневни ред, прелази се, без икаквог гласања, на остале интерпелације које су на реду. Интерпелант може своју интерпелацију повући све док не буде стављен на гласање прелаз на дневни ред, који је поводом ње поднесен Скупштини (чл. 73.—77).

О молбама и жалбама упућеним Скупштини, за које Одбор за молбе и жалбе нађе да их треба изнети пред Скупштину, одлуке се доносе на исти начин као и о осталим Gaконским предлозима, или по поступку резолуција — према одборском предлогу. О одборском – извештају не води се претрес, него“ се само саслушава надлежни министар, изузев случаја кад га захтевају 10 посланика. За решавање о молбама и жалбама, одређује се једна субота

Една