Полиција

кајиш, мидер и т. д. Једновремено с тим треба се постарати да има ваздуха и светлости у довољној мери. Ако болесник дише, онда је довољно трљати му лице и груди мокром и хладном марамом. Препоручљиво је, одмах свући с њега одело и по табанима га четком трљати и голицати. Ако ли, пак, повређени не дише, онда треба одмах отпочети с вештачким дисањем и не стати с тим па макар то и неколико сати трајало, док лекар не констатује. да је смрт наступила. Одмах треба извадити језик и држати га у том положају чврсто и с чистом марамом и евентуалну нечистоћу (шлајм, крв) из уста избацити. Ако је само један помагач, он треба да клекне пред главом повређенога и обема рукама да ухвати његове руке код лаката и да их вуче снажно и равномерно ка глави; у времену од један до два секунда треба руке опет у облику лука да спусти к прсима на која лактови морају добро и чврсто бити ослоњени, тако да се при томе чује, да из груди излази ваздух. Није ни мало корисно при томе хитати и журити; што се лакше и мирније ради у толико се пре долази до успеха. Најбоље је, ако се од прилике 16—20 покрета дисања направи у минуту. Много је корисније кад се произведе вештачко дисање помоћу два помагача; они са обе стране главе имају да клекну и да ухвате по једну руку коју на показани начин једновремено горе и доле покрећу. С времена на време, у краћим размацима, мора се срце (место око леве сисе) влажним крпама снажно трљати; при том треба поднети под нос течности са јаким мирисом (нпр. сирће, салмијак и слично томе што се при руци нађе). Ноздрве и ждрело треба уз то дражити сламком или гушчјим пером. Стопале и вадле треба трљати каквом оштром четком. Остало пак тело треба покрити сувим и топлим покривачима. Течности, као : теј, коњак, кафу док повређени не почне дисати, не треба никако давати. Треба се нарочито чувати од тога да глава буде ниско положена. Ако се на ово не пази често пута може сва друга помоћ, која је давала пуно наде на успех, само због тога бити осујећена.