Полиција

хваћен је један женски злочинац, који је пустио да за њу ради змија. Кармилет, богати париски трговац, имађаше неког трговачког посла код овог злочинца сад госпођице Штилце. У току разговора остави он на сто свој шешир, рукавице и добро набијени бележник. Кад већ хтеде да пође, опази једну змију како се склупчала на његовом шеширу а и на поду их је гмизало још неколико. Тоје толико уплашило Кармилета да је ужаснут појурио напоље. На срећу, на степеницама, паде му на памет, да он, као прави каваљер не треба да остави јадну слабу даму у опасности и врати се натраг. Кад тамо, а оно госпођици Штилц не само да се ништа није десило, већ ју је затекао где пакује змије у једну кутију. Што се тиче самог бележника, он је већ био склоњен на сигурно место. Разуме се, да се ту и полиција напослетку умешала. Па и добро обучени пси нису злочинцима на одмет. Тако је скоро у Пешти један злочинац у друштву с једниммалим псетанцетом покрао једног јувелира. Док је он са господарем радње прегледао разне драгоцености у споредним одељењима, дотле је псетанце било остало само у дућану. Пошто је господин са псетанцетом отишао, примети јувелир да му нема неких ствари из дућана. Истрагом се доцније доказало

да је мало псетанце било обучено да гута драго камење, и да је ову крађу оно и учинило, Један простосрдачан затвор Друга места, други обичајњ Острво Сарк, најпријатније острво у Каналу има један скроман затвор од две ћелије. Тешки злочинци су на острву непознати а изабрани полицајац нема скоро никаква права. Затвор је само форме ради. Кад је пре неколико година требало затвор употребити показало се, да је брава од рђе сва изедена; морали су је прво сломити, па тек онда, да отворе врата. Кад су врата отворена, уведен је био притвореник, који је ту преноћио код отворених врата и не покушав да бежи. Другом једном приликом буде једна служавка кажњена са три дана затвора за крађу неког одела. Али је њу сам изглед затвора толико уплашио, да се и сама власт на њу сажалила и с пуно пажње оставила отворена апсанска врата. Девојка је седела на праry а сажаљиве жене долазиле су да је теше. Прича се још један случај о једноме старом човеку, који је био кажњен што је напустио своју жену и децу. Њему буде заповеђено, да оде до затвора и да тамо чека долазак полиције. Он је то и учинио, седео пред апсанским вратима док се она нису отворила и њега пропустила! Штампарнја ,>Св. Сава', Вука Караџића улица број 22 и 24 Власници : М. Жекић и М. Бођаиски