Полиција

ваи преда само онда и ономе ко му одмах буде пружио бакшиш. Ако то не буде учинио, издавач и цела његова породица биће жртва одлуке, која је раније донесена да сви буду погубљени. Против извршења ове одлуке сва полиција немоћна је да ју омете. Писмо, само по себи, није имало ничег тако чудноватог. Али већ ће се морати свако зачудити кад сазна да је Вебер по савету полицијином пристао да код оног продавца остави једну куверту и у њој новчаницу од сто марака, и кад свако дозна да је писац оног писма успео да узме куверту, а да га притом не запази ни полиција ни ико други. После тога Вебер је добио друго писмо, а потом и других десет, у којима писац, да би утврдио ефекат својих претњи, описиваше до најмањих детаља последње убиство у Лајпцигу, уплећући у тај опис литерзрне опаске или чак и философске. Ова писма непознатога Аргуса и издавача непрекидно циркулираху под носом полицијиним, и по њеној неактивности, писац би остао и даље слободан, да једнога дана није сам дао могућности да га ухвате и ухапсе. За читаву годину дана Аргус је терао у својој лудости, шаљући писма, час телеграфишућа или најпосле печатајући по појединим листовима разне огласе упућене издавачу Веберу. У последње време Вебер је заћутао, није више ниједном речју хтео одговарати, и то је нагнало нестрпљивога Аргуса да приђе личко Веберу у тренутку кад је овај изишавши из своје радње пошаода седне на аутомобил. Тек тада полиција је била буквално принуђена да ухвати и затвори овога чудноватог човека. Да би се имала права слика ове нечувене екстраваганције, требало би прочитати сва писма овога Аргуса, писана колосалном, дубоком духовитошћу, у којима се свуда излива страстан стил, и у којима су оцртане све перипетије бесне борбе која се одигравала у души њихова писца. Посигурно ни Балзак ни Габорјо нису могли замислити ништа романтичније, никад стварни призор кије тако личио на трагикомичан водвиљ. Петог октобра изишао је први пут пред поротнл суд у Лајпцигу овај невероватни творац писама упућених Веберу. То је један млад радник од 29 година, чије је право име Карл Копијус, и који је, чим су га ухватили, без икаквих тешкоћа признао, да је творац још три злочина, за која је недавно саопштио Веберу у својим писмима, додајући још и признање за

121