Полиција

за утврђивање идентичности и предложила: да се установе нарочита одељења (бирои) за фотографију и испитивање нађених отисака на месту извршеног кривичног дела, с тим, да та оделења буду под непосредном контролом судских иследних власти. Комисија је нагласила потребу да се дактилоскопија примени и на друге случајеве. Изгледа, да ћемо ми још дуго чекати, док се надлежни реше да се ова јевтина и корисна новГша и код нас примени. Мајорица као одгајивач и дресер иолицијског пса На овогодишњем интернационалном надметању полицијских паса у Бечу, о коме је било говора у нашем листу, привела је и мајорииа г-ђа Фајл свога полицијскогпса ради конкурисања. Њен је полицијски пас том приликом добио пет награда. Г-ђа Фајл је изјавила, да је у свако доба готова да стави на расположење свога пса полииији, ако би потреба захтевала, и да је чак готова да и сама лично приведе пса за истраживање каквог криминала. То је прва жена у Аустрији, која се посветила овоме интересантном и корисном спорту. Међународно удружење за кажњавање Угарски одбор међународног удружења за кажњавање, држао јепре кратког времена седницу у сали угарске академије наука. На тој седници држао је веома интересантно предавање о оиштој опасности Д-р Франц Пекарија, заступник Главног Шефа Полиције, један од веома

интелигентних пештанских полицајаца иД-р ЈенеБалога, професор Универзитета такође о истој теми. Они су наводили примере, како се данашње модерно законодавство труди, да друштво опрости од потпуно покварених индивидуа или на свагда или за веома дуго време. Професор Балога објашњавао је текст једног енглеског параграфа из кривичног поступка од 1908. године. Тај параграф, на име, даје опширно упутство судији, да при изрицању пресуде унапред треба да предвиди, штаимада буде с кривцем, за кога се мање више држи, да се неће поправити после издржане казне. По том параграфу таквог би човека могли држати у затвору од s—lo5 —10 година. Друга алинеја тога параграФа предвиђа кога треба подвр-ћи овој казни и гласи; „онај, који је од своје 16—18 године био већ три пута кажњаван и од тога доба води непрестано неуредан и такав живот, који мора да дође у супрот са законима, и онај, који је већ био оваквом превентивном мером кажњен". Д-р Пекарија дели такве опасне индивидуе на две врсте: урођене кривце и кривце, који путем навике постају такви. Поред њих предвиђа он још и једну трећу групу, у коју убраја индивидуе с мањом душевном способношћу као и умоболне. Своја разлагања пропратио је многим примерима из своје праксе. Још је говорио о скитницама и анархистима као лицима,

127